"Činjenice govore da je rat za Kosovo bio početak, ako hoćete, novog svetskog poretka. Kosovo je bilo na početku kao rat u kojem je NATO sebe ovlastio da deluje van granica članica Alijanse", kaže Grič za Dojče vele povodom njegove knjige „Rat za Kosovo".

"Kosovo je bilo na početku novih ratova, slede druge intervencije u inostranstvu, Makedonija, rat u Avganistanu, Irak - gde nisu učestvovale sve članice NATO, onda 2011. Libija i u međuvremenu i istočno proširenje NATO koje se razvija od devedesetih do danas i vodi do rivalskog odnosa sa Rusijom. Neki kažu da je to ponovo oživelo Hladni rat. Ali na početku svega je Kosovski rat", smatra on.

Grič navodi da je napad na Jugoslaviju počeo bez rezolucije Saveta bezbednosti i tako de jure bio napadački rat zabranjen međunarodnim pravom.

To se vidi, kako dodaje, i po tome što je NATO u aprilu 1999, povodom svog pedesetogodišnjeg postojanja, proširio sopstveni ugovor. U odlučujućim delovima je prešao sa defanzivnih na ofanzivne zadatke, sa odbrane na intervencije.

"S jedne strane u SAD - vojno, politički i ekonomski najjačoj članici NATO - od ranih devedesetih godina postoji držanje u stilu: sa UN kad god je moguće, bez UN kad je neophodno. To je programski zacrtano već u ranoj fazi Klintonove administracije", kaže on.

Prema njegovim rečima, već početkom devedesetih se vide pokušaji da se umeša u ratove tokom raspada Jugoslavije.

Tu se, dodaje on, vidi da je NATO posle kraja Hladnog rata odlučio da preuzme i druge zadatke osim „samo" bezbednosti zemalja Alijanse.

"Istovremeno je tematika Kosova na neki način išla naruku NATO. Tu je prepoznat konflikt za koji se moglo pretpostaviti da će eskalirati ukoliko jedna strana bude vojno podržana. I to da će eskalirati tako da se može dobiti izgovor za vojnu intervenciju - tako je i bilo", navodi Grič.