Hrvatska privreda zbog poltiičke krize ozbiljno posustaje, dok je srpska znatno stabilnija, može se zaključiti na osnovu preporuke koju je banka Berklia dala svojim komitentima.

Naime, prema pisanju hrvatske štampe banka Berklis (Barclays Bank) preporučila je ulagačima da hrvatske vrednosne papire zamene srpskim ili mađarskim.

O tome se danas raspravljalo i u hrvatskom Saboru, pa je kometarišući ovu vest poslanik HDZ-a Ivan Šuker rekao:

- Događa nam se ono što sam predvideo. Neodgovornost u vođenju države dovela je do ovoga i na kraju ćemo nažalost svi mi to skupo platiti. Kad se situacija stabilizuje, prije ulaska u raj ili pakao bit ćemo u čistilištu -  poručio je Šuker.

Nakon što je hrvatksa vlada odložila novo izdavanje evroobveznica jer su investitori tražili veće kamate od onih koje je Hrvatska bila spremna da plati, analitičari velike multinacionalne banke Berklis  u svom novom izveštaju o Hrvatskoj, ulagačima preporučuju da umesto u hrvatske, u pojedinim slučajevima ulažu u srpske i mađarske vrednosne papire.

U izveštaju nazvanom "Hrvatska: potresena krhkom politikom", analitičari Berklisa ocenjuju da su svetska tržišta pozdravila formiranje Vlade Tihomira Oreškovića i podatke koji potvrđuju da je Hrvatska na putu oporavka nakon šestogodišnje recesije. Međutim, poslednja politička previranja, koja prete opstanku Vlade i sprovođenju reformi, počela su uzimati svoj danak i u svetu hrvatskih državnih financija. Tako da ulagačima preporučuju da pojedine vrednosne papire hrvatske države zamene za one srpske i mađarske, zavisno o roku njihovog dospeća.

Srpske i mađarske obveznice nude im otprilike iste prinose, ali te dve zemlje, ističu, ipak imaju stabilnije vlade.

U Berklisu podsećaju i da se Hrvatska i dalje suočava s izostankom pravih reformi. One se ogledaju i u podatku da je javni dug tokom dugotrajne krize više nego udvostručen – porastao je sa 39 odsto BDP-a u pretkriznoj 2008. na 85,1 odsto BDP-a u 2014. – a njime se finansirao veliki budžetski manjak.

Iako je fiskalni deficit u međuvremenu ipak smanjen na oko četiri odsto BDP-a u prošloj godini, i dalje je velik, a za njegovo smanjenje potrebne su reforme.

Dodaje se da aktelnii sastav Sabora otežava mogućnost sastavljanja novih koalicija. Ni eventualni novi izbori ne moraju nužno dovesti do značajnije promene odnosa snaga na političkoj sceni zemlje, poruka je analitičara ove banke.

„Kratkoročno, tržište nas gleda sa skepticizmom i čeka se rešenje izvršne vlasti“ ocenio je za "Jutarnji list" Đuro Njavro, dekan Zagrebačke škole ekonomije i menadžmenta.

Ipak, valja reći da nije sve crno, navodi ovaj hrvatski dnevnik. Naime, analitičari Berklisa hrvatsku evroobveznicu s rokom dospeća 2022. vide kao dobro ulaganje.