Govoreći na panelu "Ključni izazovi za monetarnu politiku i superviziju banaka u 2016", viceguverner Hrvatske narodne banke Mičel Faulend naveo je da je politički rizik veoma važan argument visokih kamatnih stopa.

"Tek kada se ekonomija zemlje oporavi, moguć je i oporavak ukupnog privrednog rasta", kazao je on i dodao da je Hrvatska prošle godine imala blagu stopu rasta od 1,6 odsto.

Po njegovim rečima, čini se da političari ne osećaju ozbiljnost situacije i ne sprovode strukturne reforme, ili su one blaže nego što bi trebalo da su, a to je, kako je ocenio, glavni problem centralnih banaka.

Jorgovanka Tabaković imala udes!

Guverner Centralne banke BiH Senad Softić naveo je da je bankarski sektor BIH "prelikvidan", dok, paradoksalno, privreda vapi za novcem.

On je rekao da je centralna banka BiH specifična u odnosu na ostale, jer jedina ima zakonski mandat po modelu valutnog odbora, odnosno valuta je "vezana za sidro", za evro.

"To se jako dobro pokazalo, a poslednji dogovori sa MMF potvrđuju da je to stabilan okvir", rekao je on.

Koliko politička nestabilnost utiče na rad cenralnih banaka, među prvima je na Samitu predočio guverner Narodne banke Makedonije Dimitar Bogov.

Bogov je kazao da su politička situacija u Makedoniji i kriza u Grčkoj uticale da makedonski privredni rast, koji je najveći u regionu, prošle godine bude 3,7 odsto, dok je bilo planirano 4,2 odsto.

On je naveo da su očekivanja da ove godine, zbog političke krize, rast bude 1,6 do 3,5 odsto.

Guverner Centralne banke Crne Gore Milojica Dakić izjavio je da je ta država u postupku pregovora o pristupanju EU, u kojima centralna banka ima značajnu ulogu.

Zato je, u cilju daljeg usklađivanja regulative sa pravnim tekovinama EU, izmenila zakon o centralnim bankama i o obaveznoj rezervi banka, naveo je on.

Glavni urednik nedeljnika NIN, Milan Ćulibrk izjavio je danas, po zatvaranju "Samita NIN fokusa", da su se za godinu dana stvari u regionu drastično promenile i da je pred centralnim bankama pitanje da li i one treba da se ponašaju poput Evropske centralne banke i američkih Federalnih rezervi, i da štampaju novac ne bi li pogurale rast i inflaciju.

"Neverovatno je koliko su se za godinu dana neke stvari promenile. Potpuno je drugačija monetarna politika Evropske centralne banke (ECB), svi su u nekom iščekivanju, u zemljama se postavlja pitanje da li možda i centralne banke regiona mogu da se ponašaju na isti način kao što su se nekada ponašale američke Federalne rezerve (FED) ili kao što se poslednjih godinu dana ponaša ECB - da besomučno štampa novac i upumpava ga u sistem, kako bi ubrzala rast i pogurla inflaciju naviše", objasnio je Ćulibrk.