Dragan Tešić (15) umro je na svoj rođendan, ne dočekavši ni da krene u srednju školu. Za volanom džipa smrti bio je njegov drug Stanislav Petković star dvadeset i tri godine, koji je i sam podlegao povredama u bolnici. Da zlo bude još veće, bili su ponos svojih roditelja, dobri đaci i deca na čije ponašanje nisu imali primedbe profesori, prijatelji i rodbina. Želeli su samo da se to veče lepo provedu, da isprobaju sve čari mladosti i da budu junaci u društvu. Ipak, džip “čiroki” bio je veliki “zalogaj” za mladog i malo iskusnog vozača. Spekuliše se da je Stanislav u brzini na automobilu pomešao gas i kočnicu i zbog toga su se “zakucali” u dečju igraonicu.

U kolima ih je bilo četvorica. Bila je nedelja, a jedan od povređenih dečaka dočepao se ključeva od kola svog oca kako bi imali čime da odu u grad, ali i da se vrate iz njega. Tog trenutka nije znao da će time izazvati tragediju, da će dve porodice zaviti u crno i da će do kraja života živeti sa osećanjem krivice zbog smrti dvojice drugova.

Otac povređenog dečaka nakon svega što se dogodilo treba da bude srećan jer mu je dete živo. U isti mah treba da se zapita kako je dozvolio da bude prevaren od jednog tinejdžera, koji se drznuo i uzeo mu ključeve od skupocenog automobila. Pitam se kako je moguće da nije znao gde mu dete ide i kako će mu se vratiti?! Svi bi voleli da je tragedija izbegnuta i da se životi mogu vratiti.
Neka ovo bude primer svim roditeljima da sa decom budu prijatelji jer život nema reprizu.