Predsednik vlade Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović posetili su danas Donji Tavankut, mesto kod Subotice, u kojem većinsko stanovništvo čine Hrvati i Bunjevci.

Vučić i Grabar Kitarović dočekani su aplauzom, a potom su obišli galeriju Prve kolonije naive u tehnici slame i prisustvovali umetničkom programu kulturno-umetničkog društva HGU "Festival bunjevačkih pisama" i pevačke grupe "Kraljice Bodroga".

Oni su potom u prostorijama hrvatskog kulturno-prosvetnog društva "Matija Gubec" održali sastanak sa predstavnicima hrvatske

Ni reči o poglavlju 23

Vučić je naveo da tokom današnjeg susreta sa Grabar Kitarović ni jedno ni drugo nisu pomenuli nedavna dešavanja oko otvaranja Poglavlja 23 u pregovima sa EU.

"Ja to nisam ni pomenuo zato što mislim da kad rešavamo naše probleme koji su duboki i ozbiljni, gde sami znamo šta će se u dušama, glavama, srcima ljudi dešavati za samo dva meseca, mislim da kad to počnemo da rešavamo da ćemo i po pitanju spoljnopolitičkih pozicija jedni druge moći mnogo bolje da razumemo", rekao je Vučić na pitanje novinara da li bi, ako se otvorena pitanja ne reše u dogledno vreme, mogla da dovedu do nove blokade od strane Hrvatske.

Vučić je prokomentarisao i reči hrvatske predsednice da Hrvatska nema nameru da blokira Srbiju na putu ka EU.

"Što se tiče evropskog puta Srbije, super, hvala vam", rekao je Vučić.

Kolinda Grabar Kitarović je rekla da Hrvatska nema nameru da blokira Srbiju na putu ka EU, već da želi da je vidi u uniji, te da veruje da se situacija u vezi sa otvaranjem Poglavlja 23 neće ponoviti. Ona je rekla da će Hrvatska insistirati na ispunjavanju kriterijuma na evropskom putu, ali da se nada da će u budućnosti dve zemlje imati snage da porazgovaraju bilateralno o svim pitanjima koja bi se mogla pojaviti u okviru pregovora, da se dogovore oko prelaznih merila i raščiste nedoumice, pre nego što postanu evropski problem.

"I Hrvatska, a verujem i Srbija, u budućnosti žele da se ponašaju kao konstruktivne članice EU, koje doprinose konsenzusu u EU, a koje ne unose dodatne probleme, već doprinose rešavanju. Zato verujem da se ovakve situacije u kojima smo se nalazili proteklih meseci neće ponoviti", rekla je ona i navela da Hrvatska želi da vidi Srbiju kao članicu EU, te da želi sve države jugoistočne Evrope u Uniji jer je to preduslov za trajni mir, stabilnost i prosperitet ovog dela Evrope.

Ona je rekla i da se otvorena pitanja između dve zemlje neće rešiti preko noći, ali da veruje da su i Srbija i Hrvatska dovoljno sposobne i zrele i da imaju političku volju da bilateralna pitanja vide kao takva i resavali ih u međusobnim odnosima.

"Za neka od njih, ako ne bude bilo moguće da se reše u doglednoj budućnosti u bilateralnim odnisima, rešićemo ih u međunarodnim pravosudnim telima", rekla je Grabar Kitarović.

nacionalne manjine u Srbiji, a zatim su otišli u Suboticu gde su potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, koja sadrži šest tačaka.

Deklaracijom je dogovoreno da se, u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, regionalne saradnje i stabilnosti kao i rešavanja otvorenih pitanja između dve države aktivno pokrenu ili ubrzaju procesi unapređenja bilateralne zaštite manjina - srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji.

To bi, kako se navodi, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, usvojene od strane Savjeta Europe 10. novembra 1994.

U drugoj tački deklaracije navodi se da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava. U dokumentu se navodi i da dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, te da su obe države spremne da, u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije.

Kao treća tačka navedena je saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne ubrzati primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču. Deklaracijom se potvrđuje i da su obe države saglasne da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.

Obe države svesne su novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, navodi se u deklaraciji i dodaje da su spremne aktivno i koordinirano da deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.

Poslednja tačka odnosi se na zajedničke prekogranične projekte, a navodi se da su obe države spremne da aktivno deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU.

Vučić je nakon potpisivanja Deklaracije rekao da je današnji sastanak dokaz da obe strane žele da unaprede odnose.

"Mnogo toga želimo da uradimo i hrvatska strana je čula čime su sve Srbi u Hrvatskoj nezadovoljni, a mi čime su Hrvati u Srbiji. Bilo je reči o tome šta sve treba da uradimo. Bavili smo se i suštinskim stvarima", rekao je Vučić i istakao da će se s Hrvatskom razgovarati i o graničnim linijama i dodao da, ako se to ne reši u bilatalnim razgovorima, to će se rešavati pred međunarodnim institucijama.

"Mi ne pretendujemo ni na čiju teritoriju", rekao je Vučić ocenjujući da su razgovori bili konstruktivni i teški, kao i da će se u budućnosti truditi da kroz dijalog reše sve probleme i ne ostavljaju ih budućim generacijama.

Vučića i predsednicu Hrvatske dočekao je veliki broj građana ispred Gradske kuće u Subotici, a dolazak dvoje zvaničnika naišao je i na oduševljenje meštana Donjeg Tavankuta, koji smatraju da je to istorijska poseta koja će pomoći boljem suživotu svih zajednica na tom prostoru.

Kako je reporteru Tanjuga rekla meštanka Marija Simić, poseta mnogo znači za unapređenje odnosa, ali i za život mladih u tom mestu.

"Ovo je istorijski dan jer deklaracija (o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske) znači pružanje ruke prijateljstva za sve nas i to znači lepšu budućnost za naše selo i našu manjinu", rekla je Simić.

Njena sugrađanka Đula Kopilović smatra da dolazak dvoje visokih državnika znači mnogo za meštane Donjeg Tavankuta, koji su se i do sada dobro slagali i da je to "veliki plus".

Antun Nerković poručuje da poseta dvoje državnika predstavlja podršku ostanku nacionalnih manjina na tlu Srbije. Ipak je istakao da je hrvatskoj zajednici potrebna veća zastupljenost u državnim organima. Kako je rekao, nije optimista da će poseta hrvatske predsednice to promeniti.

"Ta poseta neće imati uticaj jer rukovodstvo DSHV-a mi ne uliva nadu", rekao je Merković.

Ovo je prva poseta hrvatske predsednice Srbiji i ona nije zvanična, već ima radni karakter.

Susret premijera Srbije i predsednice Hrvatske počeo je jutros simbolično na mostu na Dunavu, u međugraničnoj zoni kod Erduta, na graničnom prelazu Bogojevo - Erdut, posle čega su se zajedno uputili u Dalj i obišli rodnu kuću Milutina Milankovića.

U kući naučnika Milutina Milankovića u Dalju otkrili su bistu slavnog naučnika, upisali se u knjigu utisaka, a potom su se sastali sa predstavnicima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.

Posebna mi je čast i zadovoljstvo da budem ovde sa Aleksandrom Vučićem, kako bismo podcrtali važnost i bogatstvo naših manjina, napisala je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović u knjizi utisaka u rodnoj kući Milankovića.

Grabar Kitarović je navela da je Milanković bio veliki naučnik srpskog porekla, hrvatske domovine, cenjen širom sveta.

"Hrvatska je ponosna na njega. On može biti primer i mladim naraštajima, kako svojim naučnim radom, tako i životnim putem", napisala je predsednica Hrvatske.

Vučić je, primetivši da će zabeležiti utiske drugačije od uobičajenih, oficijelnih porukam, napisao da se nada da će Srbija i Hrvatska, pod okriljem Milankovićevog doma, izgraditi bolje odnose.

Predsednik srpske vlade je napisao da se osetio ponosnim i počastvovanim što je imao priliku da poseti dom jednog od najvećih Srba, koji je svojim znanjem zadivio ceo svet.

Milanović: Zgodan protokol

Šef SDP-a, najveće opozicione strnake u Hrvatskoj, Zoran Milanović prokomentarisao je današnji sastanak Grabar Kitarović i Vučića. "Valjda je jasno da politička pozicija Grabar-Kitarović i Vučića nije ista. On je pobednik izbora, ona je predsednica i nema ovlašćenja. Ako će to dovesti do poboljšanja odnosa, ja to pozdravljam. Ali, zna se ko vodi posao i ko donosi odluke - to su vlade, premijeri i parlamenti. Ja ovo gledam samo kao na jedan zgodan protokol", kazao je Milanović.

Napisao je i da je Milanković bio mostograditelj, da je pravio mostove u realnosti, ali i u duhovnom smislu.

"Nadam se da ćemo pod okriljem njegovog doma, uz prisustvo hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović izgraditi bolje donose između Srbije i Hrvatske, srpskog i hrvatskog naroda", napisao je Vučić.

Predsednika srpske vlade i hrvatsku predsednicu pored Dunava dočekali su meštani, sa aplauzom i porukama da su zadovoljni što su oni danas tu.

U Dalju, inače, žive Srbi, Hrvati i Mađari, a Srbi su većinski narod.

U Milankovićevoj kući sačekao ih je predstavnik Srba u Hrvatskoj, poslanik u Saboru Milorad Pupovac, a susretu prisustvuje i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Vučić i Kitarović su se potom uputili u Srbiju, a  posle posete Donjem Tavankutu uputiće se u Suboticu, gde će potpisati deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske.

Današnji susret i taj dokument ocenjuju se i u srpskoj i u hrvatskoj političkoj javnosti kao istorijski, te kao značajan korak ka smanjivanju tenzija između zvaničnog Beograda i Zagreba i iskorak u pravcu bolje saradnje i rešavanja otvorenih pitanja.