Izgubila je, kukavica, sina, dete o kojem cela Čajetina, u neverici da je poginuo, priča samo u superlativu. Mukla tišina vladala je juče zlatiborskom varošicom, još zatečenom vešću da je Aleksandar stradao na Julijskim Alpima.
- Trebalo je u avgustu, septembru da ga ženimo. Dočekasmo nesrećni da mu sahranu spremamo. Da ga sahranim, pa neka i mene bog uzme - jadikovao je Aleksandrov otac Despot.
U ekspediciji koja je mladog Zlatiborca koštala života bila je njegova verenica, Novosađanka Maja Đorđević. Zajedno su sa grupom
planinara u petak po podne otputovali na Alpe. Kako je došlo do tragedije na glečeru, to ni porodica još ne zna pouzdano.
- Njih 12 se pelo uz glečer. On je bio poslednji u nizu na tom vezu, a Maja iznad njega. Lanac za koji su bili vezani, tako smo barem načuli, otkinuo se. Planinari su jedan za drugim počeli da padaju niz liticu. Aleksandar je pokušao da uhvati verenicu i još jednog druga koji su su padali u ponor. U želji da ih spase, iskoračio je sa tačke na kojoj je stajao i sam je proklizao, strmoglavio se u ponor. Ovo dvoje su pali na njega - pričao nam je, pokušavao da se sabere, nesrećni otac.
Aleksandar Džavović bio je pasionirani planinar. Nije bio zaposlen. Zimi je radio na rentiranju skija na Torniku, leti se nije libio nijednog posla da bi zaradio neki dinar.
- Dve godine je radio u Rusiji. U Italiju je otišao da bi polagao test za instruktora u gorskoj službi spasavanja, hteo je da se uhlebi u poslu koji mu je bio pasija - slegao je ramenima Aleksandrov stric Relja.
Nestao Acin pasoš
- Najbliži grad su Udine... Čuli smo da je urađena odbukcija i da je slučaj Aleksandrove pogibije u rukama tužilaštva. Stigla je vest posmrtni ostaci neće krenuti put Srbije pre četvrtka. Priča se i da je nestao njegov pasoš - pričala nam je utučena rodbina Aleksandra Džavrića.
Komentari (1)