Iako su prve procene po završetku glasanja na referendumu pokazivale da je 52 odsto glasalo za ostanak u EU, dok je 48 procenata protiv Velika Britanija je ipak izglasala izlazak iz Evropske unije nakon 43 godine članstva, navodi Bi-Bi-Si.
U istorijskom referendumu, Bregzit ima skoro milion glasova više od opcije ostanka u EU!
Prema rezultatima koje je objavio Rojters 51,9 odsto građana se izjasnilo za izlazak iz EU, dok je 48,1 bilo za ostanak u Uniji.
Rojters izveštava da je, na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova, 16.141.241 ljudi glasalo za ostanak, a 17.410.742 za izlazak iz Unije.
Nazivajući ovaj referendum istorijskim, BBC navodi da su London i Škotska glasali ubedljivo za ostanak u EU, što nije bio slučaj sa severnim delom Engleske. Glasači u Velsu su u velikom broju podržali izlazak iz EU.
NATO: Mesto Britanije u alijansi se ne menja
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da, nakon referenduma, "mesto Britanije unutar Alijanse ostaje nepromenjeno".
"Znam da će pozicija Ujedinjenog Kraljevstva u NATO ostati nepromenjena", rekao je Stoltenberg, istakavši da će Britanija ostati snažan i posvećen saveznik Alijanse.
Britanija će, takođe, nastaviti da "ima vodeću ulogu u našoj Alijansi", dodao je on, preneo je Rojters.
Upravo zbog ovog podatka, očekuje se da će u Škotskoj biti oragnizovan novi referendum gde će se narod ove oblasti izjašnjavati za i protiv nezavisnosti od Ujedinjenog kraljevstva.
Slični tonovi dolaze i iz Severne Irske, a partija Šin Fejn (nekada politički ogranak IRA) saopštila je da London više ne može zastupati interese Severne Irske.
Izlaznost je bila visoka - 72,2 odsto, saopštila je Izborna komisija, dodajući da je važećih listića 33.568.184.
Ovo je veliki poraz premijera Dejvida Kamerona, koji je nakon razočaravajućeg epiloga višemesečne kampanje ponudio ostavku na funkciju prvog čoveka britanske vlade.
Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije mogao bi da košta Nemačku tri milijarde evra godišnje, procenjuje nemačko ministarstvo finansija u dokumentu o posledicama Bregzita, prenosi "Handelsblat".
"Za Nemačku će izlazak Britanije biti skup. Na kraju krajeva, time se u dogledno vreme gubi treći neto platiša po veličini za budžet EU. To znači da bi doprinos Nemačke godišnje mogao biti povećan za tri milijarde evra", procenjuje stručnjaci u timu ministra finansija Volfganga Šojblea.
Pobeda Bregzita na referendumu uzdrmala je svetsku ekonomiju, a britanska funta srozala se na najniži nivo od 1985. godine. Britanska valuta je tako u odnosu na dolar pala za osam odsto. To je automatski prouzrokovalo i pad evra.
Velika Britanija će biti prva zemlja koja je napustila EU od 28 zemalja članica.
Kolaps na Londonskoj berzi
Akcije na Londonskoj berzi su na početku jutrošnjeg trgovanja pale za oko osam odsto, pri čemu su indeksi banaka izgubili oko trećinu vrednosti.
Kako navode britanski mediji, gubitak londonskog indeksa FTSE 100 iznosi čak 100 milijardi funti u četiri dana. Finansijska tržišta u Britaniji su, kako ocenjuje Rojters, suočena sa najvećim kolebanjima u svojoj istoriji, pri čemu je funta pala na 31-godišnji minimum, što je njen najveći pad ikada. Kako prenosi agencija Frans pres, londonski indeks akcija FTSE 100 je oko 07:45 časova po Griniču pao za 5,0 odsto, dok su akcije banaka poput Rojal benk ov Skotland, Barkliza i Lojdsa izgubile blizu trećine tržišne vrednosti.
"Britanski građani su glasali protiv ekonomskih upozorenja velike većine stručnih ekonomskih mišljenja. Ne iznenađuje što su jutrošnji rezultati referenduma prouzrokovali šok na globalnim finansijskim tržištima", izjavio je ekonomista Unikredit banke, Danijel Vernaca.
U evrozoni, šteta je još veća, pri čemu je pariski indeks KAK 40 izgubio preko 10,0 odsto vrednosti. Akcije finansijskih institucija poput BNP Paribe i Kredi Agrikola su pale za 17 odsto, dok su akcije Sosijete Ženerala pale za 21 odsto. Frankfurtski indeks DAX je, takođe, pao za preko 10,0 odsto u jednom trenutku, da bi se kasnije blago oporavio, uz pad od 8,7 odsto. Akcije Dojče banke i Komercbanke su pale za preko 16 odsto. Glavni indeks Madridske berze je pao za 12 odsto, atinski za 15 odsto, amsterdamski za 9,0 odsto, a glavni indeks berze u Pragu za 10 odsto.
Funta se sunovratila za 10 odsto, na 1,3229 dolara u jednom trenutku, što je njen najniži nivo od 1985. godine, dok je dolar pao ispod 100 jena, prvi put za dve i po godine. Evro je takođe pao za 3,2 odsto na 1,1012 dolara. Investitori su potražili relativno bezbedno utočište u vladinim obveznicama, pri čemu je vrednost nemačkih državnih obveznica snažno dobila na ceni usled velikog priliva novca investitora koji su u potrazi za sigurnim ulaganjem nakon što je Britanija glasala za napuštanje Evropske unije. Porasla je i vrednost britanskih obveznica, pri čemu su prinosi na10-godišnje obveznice pali na istorijski minimum. Indeksi u Aziji su, takođe, u padu - honkonški je pao za 2,92 odsto, a šangajski za 1,30 odsto.
Komentari (37)