Još navode da sa pokojnom suprugom nije živeo šest meseci, ali da je sa njom sasvim lepo sarađivao kada je njihov sin bio u pitanju. Šta mu bi da napravi takav masakar, pitanje je koje trenutno muči celu Srbiju, ali ne i psihijatre i sociologe!

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, kaže za „Alo!“ da ova užasna tragedija govori da potpuno neupadljivi ljudi, koji ne ispoljavaju nijednu psihopatološku manifestaciju, bar povremeno moraju da budu podvrgnuti određenim grubim testovima.

Monstrum tvrdi da je samo hteo da ih zastraši

- Ovo govorim za slučaj da ekspertiza pokaže da je on to uradio u trenutku smanjene uračunljivosti ili neuračunljivosti. Za slučaj da su ga ljubomora, bes ili iritiranost naterali da sve ovo uradi, a dok se eksperti sa njim ne budu detaljno pozabavili, teško je bilo šta reći o tom čoveku. Tako strašna krivična dela ne čine samo osobe sa mentalnim smetnjama. Nažalost, čine ih i oni potpuno svesni svojih postupaka i njihovih posledica - objašnjava jedan od naših najstručnijih psihijatara.

Prema rečima prof. dr Slavice Đukić Dejanović, to što za njega govore da je bio miran, tih i povučen ne znači da je zaista bio takav.

- To što je neko pojavno miran za komšiju, ne znači da je isti takav i za onog s kim živi. Neko ima dva lica - jedno kada je sam i sa najbližima, i drugo lice da bi bio prihvatljiv za kompletno socijalno okruženje. Ipak, čovek koji kod sebe ima nedozvoljeno oružje, a iza sebe verovatno dosta burnu prošlost, samim tim što je izbeglica i bio traumiran, sigurno se lakše opredeli za najdrastičnije načine revanšizma nego što to čini neko ko nema ta svojstva. U svakom slučaju, posao onih koji budu radili njegovu ekspertizu biće delikatan, jer će morati da procene njegov socijalni i psihološki status, a posebno šta se to sa sa njim događalo pre nego što je sve to uradio - kaže naša sagovornica dodajući da će se mnogo razotkriti kada bude utvrđen motiv, njegova struktura ličnosti i mentalno zdravlje u trenutku činjenja tog dela.

- Kada je neko preterano i upadljivo miran, skrušen, uvek samo nasme­­­jan i tih, nikad drugačiji, za nas je to tihi alarm. Prevencija mentalnog oboljevanja lišila bi nas, ali i ceo svet, takvih tragedija - zaključila je ona.