Prema rečima Božidara Ugrinića, rođenog brata žrtve, Maksić je te noći sačekao Đuku u blizini njegove rodne kuće i mučki ga iz mraka udario metalnom šipkom po glavi. Kada je ovaj pao na zemlju, zadao mu je još desetak udaraca, nakon čega je izdahnuo.

- Beživotno telo mog brata ubacio je u njegov auto marke „Golf2“, polio benzinom, zapalio i gurnuo niz veliku nizbrdicu. Igrom slučaja, auto je izgoreo, a Đukino telo pronašli smo u šipražju - kaže Božidar i dodaje, da su Zoran i Đuka bili nerazdvojni drugovi i prijatelji, te da su od pre godinu dana u zavadi.

- Posvađali su se zbog žene. Zoran je sumnjao da je Đuka ljubavisao sa njegovom nevenčanom suprugom sa kojojm je imao dvoje dece. On je javno pritio Đuki, da će ga ubiti, a ovaj odgovarao da je „čist pred bogom i narodom i da ga se ne plaši – priča sa suzama u očima Božidar.

Na licima meštana ovog planinskog sela Župe, vidljiva je tuga i neverica zbog ubistva komšije Đurđa, koji je kažu, bio oličenje poštenja.

- Bio je vredan i pošten čovek. Pomagao je svima. Najviše je pomogao Zoranu oko podizanja zasada malina. Njihov sukob je počeo da tinja pre godinu dana. Tada su se razišli sa nevenčanim ženama – objašnjava Rada Panović, vlasnica prodavnice u Jelakcima i nastavlja, da je Maksić u vanrbačjnoj zajednici imao dvoje dece, dok Đuka nije imao potomstvo.

- Maksić je živeo je 12 godina sa tom vanrbačnom suprugom, koja ga je napustila i vratila se u rodno selo Gokčanica kod Ušća, dok se Đuka sporazumno razišao sa suprugom - kaže Panovićeva.

Inače, Đuka je živeo besputnom zaseoku Urinići, u selu Jelakci, sa ocem Milošem i bratom Božidarom, dok je njegov drugi brat poginuo u Hrvatskoj na služenju JNA, kada je Đuka imao dve godine.

Brat od strica Radosav Ugrinić ističe, da je Đuka bio stub porodice, te da je u protekle dve godine mukotrpno radio i štedeo, kako bi sagradio i opremio novu kuću u selu.