"Oni koji su smatrali Stepinca svetim to će činiti i dalje, a oni koji su ga smatrali krivim nastaviće to da misle", smatra Klasić i naglašava da je suočavanje s prošlošću, koje je u podlozi problema, jako važno i da to treba da se zasnivana na "hladnom naučnom istraživanju", a ne na, kako je rekao, javnoj politizaciji tih pitanja.
Klasić, naime, smatra da je suđenje Stepincu bilo jedno od brojnih suđenja širom Evrope nakon Drugog svetskog rata koje je imalo naglašenu političku dimenziju, od suđenja francuskom maršalu Patenu, preko suđenja kolaboracionistima u Britaniji i Norveškoj, do Nirnberškog procesa u Nemačkoj.
Napominje da nema detaljnog objašnjenja o ukidanju optužujuće presude, ali smatra da "poništenje nije Stepinca proglasilo nevinim nego je utvrdilo da je u procesu došlo do greške".
"Zato to poništavanje praktično ništa neće promeniti niti u aktuelnim razgovorima u Vatikanu ni u običnoj javnosti", naveo je Klasić, prenela je Hina.
Inače, vest da je Županijski sud u Zagrebu poništio optužujuću presudu kardinalu Stepincu nije se našla u "hedovima" hrvatskih elektronskih medija, a izostala su i reagovanja državnih zvaničnika.
Istoričari u čudu postavljaju pitanje zašto zahtev za poništenje optužujuće presude iz 1946. Stepincu nije podnet ranije jer je, kako kažu, za to postojalo zakonskih osnova.
Današnje poništavanje presude Stepincu došlo je samo nekoliko dana nakon što je u Vatikanu održan prvi sastanak mešovite komisije SPC i Hrvatske katoličke crkve koja, uz poredovanje Vatikana, treba da utvrdi istorijske činjenice o liku i delu Stepinca s obzirom na to da je Rimokatolička crkva pokrenula njegovu kanonizaciju, a tome se protivi SPC.
SPC i srpski narod smatra da je Stepinac bio sluga ustaškog režima Ante Pavelića i da je odgovoran za život mnogih Srba, Jevreja i Roma.
Akademik Franjo Šanjek smatra da je ukidanje presude opravdano jer je i ranije bilo dovoljno dokaza da je Stepinac radio sve što je mogao da pomogne svima koji su u nevolji, u Hrvatskoj i u Vatikanu.
Katolička crkva slala je te dokumente tokom Drugog svetskog rata u Vatikan i oni su kasnije objavljeni u vatikanskim i hrvatskim časopisima. Zbog toga je Stepinac bio u lošim odnosima s Pavelićem, kaže Šanjek.
On smatra da je presuda Stepincu bila rezultat istorijske osvete komunista, a nakon što je Tito došao u sukob sa Staljinom i okrenuo se Zapadu promenio je odnos prema Stepincu, pa je on pušten kući.
Istoričar, Jure Krišto je u čudu zbog čega poništenje optužujuće presude nije ranije pokrenuto budući da je već više godina postojala zakonska mogućnost za to.
Za njega je posebno važno da je pokrenuto barem sada, jer i najnovija hajka na Katoličku crkvu i Stepinca motivisana njegovom osudom na komunističkom montiranom procesu.
Izrazio je nadu da će udruženja civilnog društva sada pokrenuti poništenje osuda takvih istih sudova mnogobrojnim sveštenicima i kulturnim radnicima.
Politikolog i političar Zdravko Tomac, koji je svojevremeno bio savetnik u kabinetu Jakova Blaževića, koji je bio tužitelj na suđenju Stepincu, rekao je Hini da je njegov utisak da njegov šef nikad nije prebolio to što je bio Stepinčev tužitelj.
"Razgovarao sam s Jakovom Blaževićem o tome i mogu reći da sam stekao utisak da on nikada nije preboleo to što je bio tužitelj i što je učestvovao u tom montiranom procesu, iako se više puta pokušao opravdati, kazao je Tomac.
Inače, Tomac smatra da je poništavanje presude Stepincu važno ne samo zato da se kaže istina o tom procesu, nego i zbog aktuelnih zbivanja u kojima Hrvatsku iz Srbije, ali iz same Hrvatske, optužuju za "neoustašizaciju".
Komentari (1)