Gledajući samo rezultat, odnosno činjenicu da se igralo na produžetke posle 2:2, čovek bi pomislio da je drama trajala do poslednje sekunde. Nažalost, nije. Zvezda je samo rezultatski pratila Bugare, ali je po igri bila daleko iza rivala. Protivnik je mogao da da bar još dva-tri gola u regularnom delu i otkloni dilemu mnogo ranije.

Najbolji opis svega dao je Grof Božović: “Žao mi je što smo ljudima dali lažnu nadu”. Čovek je apsolutno u pravu. Ma šta fudbalski zagriženici mislili, posle 2:2 iz Razgrada, Ludogorec kao tim izgleda za klasu bolje. Nadovezaću se na Grofove reči: “Teško je sakupiti igrače i za mesec dana reći da ćemo ući u Ligu šampiona”, kao i da se “nada da će biti mudrosti i strpljenja da se sačuva atmosfera jer se ovde uvek desi neki istorijski poraz i traži se krivac”.

Hajde da se spustimo na zemlju. Ludogorec je uložio milione evra, neki igrači su zajedno i po pet godina. Zvezda je sklapala veći deo mozaika u toku letnjih priprema. Pa samo iz tog ugla gledano, Ludogorec je bio u velikoj prednosti. Kako očekivati prolaz dalje? Samo ako se desi čudo. Premija je bila i što je srpski šampion naterao Bugare da igraju 210 minuta.

Ne znamo još ko će Zvezdi doći u plej-ofu za Ligu Evrope, ali ni tu se ne treba posebno nadati. Ne zato što je Zvezda loša, već zato što će iz nepovlašćenog šešira na žrebu verovatno opet dobiti nekoga ko je uigraniji, mnogo skuplji, iskusniji... I šta onda? Samo bez lažne nade.