Duboku tišinu seče pištanje monitora!

Da nije sve baš tako strašno, uverila se ekipa „Alo!”, kojoj su lekari otvorili vrata samog „srca” Klinike - intenzivne nege, gde su smešteni najteži bolesnici kojima su virusi i bakterije napali mozak, moždanice i kičmenu moždinu i zbog kojih su u komi, a jedini znak da su živi jeste neujednačeno pištanje monitora koji mere otkucaje srca, disanje i ostale životne parametre.

Ujedno, to pištanje sa tridesetak monitora jedino je što remeti duboku tišinu tog odeljenja. Glasovi se gotovo uopšte ne čuju, osim kada osoblje međusobno prozbori, jer su skoro svi oboleli nesvesni realnosti, a umesto njihovih pluća telo im vazduhom pune respiratori.

Trenutno je tamo smešten samo stariji čovek iz sela u Mačvanskom okrugu koji je oboleo od groznice Zapadnog Nila, dok su ostali inficirani raznim drugim mikroorganizmima. On je posle nesvesnog stanja u kojem je bio danima došao k sebi, nerazgovetno govori i nije mu baš jasno šta ga je snašlo.

Dr Branko Milošević, načelnik intenzivne nege, otkriva da mu je na prijemu dijagnostikovano zapaljenje mozga i moždanih ovojnica, kao da je analizama potvrđeno da boluje od groznice Zapadnog Nila.

- Primljen je u umereno teškom stanju. Svest mu je bila poremećena, imao je povišenu temperaturu, glavobolju i povraćanje. Pošto još nema leka niti vakcine protiv te infekcije, preduzeli smo sve mere intenzivnog lečenja kako bismo mu uklonili teške simptome koji se javljaju u tom stadijumu bolesti. On je sad stabilnog stanja. Osvestio se i očekujemo da će se potpuno oporaviti. Ta bolest kod 80 odsto inficiranih ne daje nikakve simptome, dok kod 20 odsto oni liče na prehladu. Jedan od 150 njih koji spadaju u tih 20 odsto razvije tešku formu bolesti. Ugroženi su stariji od 65 godina, pacijenti koji boluju od hroničnih bolesti, trudnice, mala deca - svi oni čiji je imunitet oslabljen - priča on, dok hodamo hodnicima odeljenja.

Na pitanje „Alo!” kako je pacijent reagovao kada je saznao da ga je napala groznica Zapadnog Nila, dr Milošević kaže da ga je pogledao u nevereci jer pre nije čuo za tu bolest.

- Zanimljivo je da je i njegova porodica istovetno reagovala. Čudili su se kako je mogao da dobije taj virus kad živi u zdravoj sredini. Uopšteno, svim pacijentima bitno je da terapija ima efekta i da im je bolje - priča on.

Ima li straha zaposlenih od tih opasnih virusa i bakterija, bili smo radoznali, a dr Goran Stevanović, direktor Klinike, koji nam se pridružio, kaže da nema razloga za to.

- Infekcija kao što je groznica Zapadnog Nila ne prenosi sa čoveka na čoveka. Teoretski može preko krvi ako se zaposleni ubode na upotrebljenu iglu od pacijenta koji je u akutnoj infekciji. Ali to je rizik profesije, baš kao i svuda u zdravstvu - kaže dr Stevanović i dodaje da sezona te bolesti u Srbiji kreće u maju i završava se u oktobru.

- Tada očekujemo i obolele. Ove godine pojavila se tek krajem jula, što je relativno kasno u odnosu na prethodne godine. Dosad su obolela tri pacijenta. Jedan je preminuo, dok su ostala dvojica, jedan kod nas i drugi u Pančevu, u stabilnom stanju. Moglo bi da se kaže da ne očekujemo veliki broj obolelih, ali smo se, kao i svake godine, pripremili za najgori scenario - ispratio nas je on. Tokom naše posete, hvala bogu, nijedan monitor nije pustio ravan zvuk koji označava nečiju smrt, a izašli smo kroz ta vrata poželevši svima da se probude i pobede pošasti koje su ih napale.