Kakvi smo mi, takva nam je i kultura!

Tijana, vi ste dokaz da u Srbiji može da se bude uspešan, a da se ne zapliva turbofolk vodama. Da li vam se to isplatilo i šta mislite zbog čega pevačice novokomponovane muzike više zarađuju nego pop pevači?

- To je ono što ja zovem „jogurt pesme“, jer traju koliko i jogurt. One su trenutno popularne, ne ostaju. Osim toga, živimo u vremenu kada su ljudi na ivici egzistencije - rade po ceo dan, dođu kući premoreni i normalno je da im se ne slušaju „teške“ pesme, nego nešto uz čega mogu da se opuste i odmore mozak. Ipak, i dalje smatram da pesma može da bude kvalitetna i da uz nju može da se đuska, a ja uvek idem ka tome. Nije meni nikakav problem da otpevam bilo šta, ali ne želim. Ne mogu protiv sebe.

Ako biste vi određivali cenu potrošačke korpe, kolika bi bila?

- Onolika koliko je ljudima potrebna da žive normalno, a kada kažem normalno, mislim na onoliko koliko je dovoljno da se narod ne razmišlja o tome koji račun od komunalija neće platiti da bi mogao da jede ceo mesec. Sve češće se dešava da u prodavnici vidim ljude koji na traku stavljaju jednu do dve stvari ili se dešava da uzmu nekoliko stvarno najosnovnijih stvari, a plaćaju čekovima. Na traci se sve vidi. Nema ništa skuplje od praznih kesa, definitivno.

Šta je problem kada je reč o kulturi u našoj zemlji i kako to ispraviti?

- Problem je u samoj kulturi, koja to polako prestaje da bude. Ovo je zemlja koja ima neverovatno mnogo kreativnih i talentovanih ljudi, kako glumaca, tako i muzičara, slikara, pisaca... Retko ko od njih uspeva da uradi nešto sa svojim talentom jer za to nema prostora, osim na društvenim mrežama, pa se talenat sveo na lajkove i preglede, a i to sa lajkovima i brojem pregleda je postalo diskutabilno. Često mi izgleda kao da nemamo vremena ni za ličnu kulturu, onu kućnu, koja se odnosi na to kako se ponašamo i ophodimo prema ljudima oko sebe. Da bi se bilo šta ispravilo, moramo prvo od sebe da krenemo. I dalje bacamo smeće na ulici, besno odmahujemo rukom kad nas na ulici neko pita koliko je sati... Svi mi zajedno činimo kulturu, pa kakvi smo mi, takva je valjda i kultura. Nije ona sama odlučila da ide protiv nas.

Koju političku figuru u našoj zemlji najviše poštujete i zbog čega?

- U ovoj zemlji i uopšte na ovoj planeti poštujem svakoga ko radi nešto korisno i kreativno i ko ume da radi svoj posao kako treba, pa sad, da li je on u fotelji ili naplaćuje namirnice na onoj kasi od malopre - potpuno je nebitno, jer smo svi podjednako važni za celo društvo. Kad vam procuri slavina, da li je važno koliko diploma imate ili je važno da popravite kvar? Tada nam je najvažnija osoba na planeti dobar i pouzdan vodoinstalater. Isto tako je i sa državom i politikom - curi na mnogo mesta i to svi vidimo, a poštovaću svakoga ko popravi sve to, bez obzira na ime i prezime, zato nikoga ne želim da imenujem.

Šta biste okarakterisali kao najveće probleme u našoj zemlji, a šta kao prednosti kada Srbiju uporedite sa rodnom Makedonijom? Da li vam je bilo teško da se naviknete na život u Srbiji?

- Uopšte mi nije bilo teško jer sam dolazila stalno, pola rodbine mi je u Srbiji. Dobar deo mog detinjstva je protekao u Crvenki i Somboru, a u Srbiju me je skroz preselila ljubav, tako da navikavanje nije bilo potrebno uopšte. Što se tiče života i problema u Makedoniji i Srbiji - isto je sve. Nema razlike. Na moju veliku sreću, imam prijatelje u svim zemljama bivše Juge i svuda sam kao kod kuće. Slobodno mogu da kažem da je svuda sve isto. Ne živi niko ni bolje ni gore od suseda. Najteže se prelaze granice u glavi (ko ih ima), sa ovim zvaničnim je uglavnom lako.

Šta biste pomešali iz uređenja Srbije i Makedonije kako biste dobili državu po vašoj volji?

- Zaista ne vidim neku drastičnu razliku. Država po mojoj volji više liči na onu u kojoj se deca igraju, a mi to nazovemo bujnom maštom: svako radi ono što voli i ono što mu je posao, oni koji to ne umeju odaberu da ne budu ništa, ali to ne utiče na igru ostalih, oni koji povređuju druge budu isključeni iz igre, a svi zajedno zadržavamo duh koji ovo podneblje ima.

Kako vaspitavate dete u ovom vremenu poremećinih vrednosti, da li vas plaši kako će odrastati i čemu sve može biti izloženo, počev od alkohola i droge do starleta kao potencijalnih snajki?

- Vaspitavam ga bude čovek, to mi je najvažnije. Da bude pošten, pažljiv, da poštuje druge i da iskazuje osećanja na pravi način. Da razgovara, o svemu. Uvek pričam da je komunikacija najvažnija stvar, da se ništa ne podrazumeva i da sve mora da se kaže. Njegovo odrastanje me „plaši“ u smislu da mi mnogo brzo prolazi, a briga koju svaki roditelj ima je uvek tu i bila bi tu kakvo god da je društvo. Sama činjenica da ne možeš da ga zaštitiš od svega već dovoljno plaši, ali isto tako su se osećali i naši roditelji, sigurno. S druge strane, ako ga previše štitiš, neće naučiti da se snalazi sam i zaštiti svoju decu, i to je taj krug koji je tu oduvek, ali smo mi prvi put u njemu, pa ne znamo baš uvek kako da se ponašamo. Olakšavajuća okolnost je što niko ne zna kako i svi se trude da urade ono što je najbolje za njihovo dete, pa tako i mi. Što se tiče poroka - o tome pričam uveliko s njim (zahvaljujući internetu mogu i da mu pokažem) koje su sve posledice i prilično je svestan opasnosti. Što se snajke tiče - ne brinem, jer to nikada neće biti moj izbor, nego samo njegov. Sigurna sam da će sam umeti da odabere pravu osobu koja mu odgovara i sa kojom će biti srećan.

Koji problemi i teme vam najčešće privuku pažnju u medijima i zbog čega?

- Nasilje. To me uvek izvadi iz cipela. Činjenica da ne obraćamo pažnju na tempirane bombe koje šetaju pored nas, stoje s nama u redu u pošti ili banci, i da u svakom trenutku mogu da eksplodiraju, a mi ćemo se čuditi otkud tako nešto, kad je znao da kaže „dobar dan“. Nasilje nad decom i ženama mi smeta najviše. Ta tema je mnogo kompleksna i zahteva ozbiljno angažovanje celog društva (ne samo državnih institucija), jer se na mnoge stvari pravimo ludi jer to nije naša stvar, ali kada je u pitanju nova ljubav neke poznate ličnosti, onda je to i naša stvar. Moramo to da promenimo i pokažemo ženama da nigde nije zapisano da nešto moraju, a pogotovo ne da trpe modrice (na licu ili na duši - svejedno je, nevidljvost ne umanjuje nasilje). Zna se šta svi mi moramo, a ostalo uvek može da se promeni.

Kako biste okarakterisali rad aktuelne vlasti i koliko se uopšte bavite politikom?

- Slagala bih ako bih rekla da me politika ne zanima uopšte. Ne može da te ne zanima kad je svuda oko tebe i bavili se mi njome ili ne - bavi se ona nama. Međutim, trudim se da ne trošim energiju na ono što ne mogu da promenim. Sve što možemo da promenimo - to treba i da uradimo ili makar da pokušamo. A možemo mnogo, kad hoćemo.

Šta mislite da bi trebalo uraditi da se naša zemlja podigne na noge?

- Potrebno je omogućiti koliko-toliko sigurno tlo da bi od ustajanja bilo neke koristi.