Namera im je bila da zarobe ambasadora i zamene ga za devet Hrvata koji su zbog neprijateljskog delovanja kaznu izdržavali u SFRJ. Ubica Barešić je nedavno za svoje „zasluge“ od hrvatskih vlasti dobio spomenik u rodnim Dragama kod Pakoštana, u blizini Zadra.

Branislava Rolović (89), supruga ubijenog ambasadora, kaže za „Alo!“ da su članovi njegove porodice i prijatelji šokirani podizanjem spomenika Miru Barešiću.

 

Ubijen u „zengama”

Posle dolaska Franje Tuđmana i HDZ-a na vlast, u leto 1991, vratio se u Hrvatsku i stupio u „zenge“, jedinice Zbora narodne garde. Samo mesec dana kasnije je ubijen. Veruje se da su likvidaciju Mira Barešića naredili visoki funkcioneri obaveštajne službe Hrvatske jer je znao mnoge mračne tajne hrvatske emigracije, na prvom mestu ko je sve od Tuđmanovih saradnika bio saradnik i doušnik Udbe.

- U šoku sam, ali lično nisam bila iznenađena tim postupkom jer je to samo nastavak onoga što se u poslednjih godinu i po događa u Hrvatskoj. Velika je tuga i meni je veoma žao srpskog naroda koji je morao da zbog takve politike napusti svoje domove - rekla je Branislava Rolović za naš list.

Ona smatra da ubistvo njenog supruga nije do kraja rasvetljeno.
- Sigurno je da je ostalo nerazjašnjeno jer nisu u javnost puštena sva dokumenta - kaže za „Alo!“ udovica ubijenog ambasadora, koja se nakon atentata vratila u Beograd sa ćerkom Žanom i sinom Predragom.

Pre nego što je ubijen, Rolović je poslao službenu depešu Saveznom sekretarijatu inostranih poslova o aktivnostima ustaške emigracije, u kojoj je, prema rečima njegove porodice, bilo navedeno da je ustaška emigracija organizovana, jaka i dobro finansirana. Posle ubistva, depeša je misteriozno nestala.

Dvojica ustaških terorista, Miroslav Miro Barešić (40) i Anđelko Brajković, upali su u Rolovićev kabinet i teško ga ranili. Prethodno su se vozili u iznajmljenom automobilu u Stokholmu sa još četiri saučesnika. Njih dvojica su ušli u ambasadu i zatražili informacije o vizama na recepciji kako ne bi skrenuli pažnju na sebe. Kada su videli Rolovića u blizini recepcije, izvukli su oružje i povikali: „Mi smo naoružani“. Barešić je potom pogodio ambasadora u lice, a onda su ga naterali da uđe u kabinet, gde ga je Barešić pogodio i drugi put.

Potom su se zatvorili i držali ambasadora ceo sat kao taoca, ali je on u jednom momentu pokušao da ih savlada. Na snimku sigurnosnih kamera u zgradi ambasade vidi se da su pucali u njega nenaoružanog, a onda su ga davili kaišem kako bi se ugušio u sopstvenoj krvi. Teško ranjenog su ga tukli i mučili. U tom napadu ranjena je i sekretarica ambasadora Mira Štempiher, koja je pokušala da uđe kod Rolovića, ali su je atentatori ranili pucajući kroz zatvorena vrata. Uskoro je švedska policija opkolila zgradu, ali ustaški teroristi nisu hteli da se predaju.

Kad je Barešić video gužvu ispred ambasade, uzeo je sliku Josipa Broza Tita sa zida i bacio je napolje, a kada su čuli policiju kako kreće u zgradu, Brajković je uzeo pištolj, stavio ga u usta Roloviću i pucao! Posle neuspelih pregovora, istrčali su napolje, gde su uhapšeni. Prilikom privođenja, Barešić je poljubio Brajkovića u obraz i vikao „živela Nezavisna Država Hrvatska“ i „živeo Ante Pavelić“. Rolović je prebačen u bolnicu, ali je od zadobijenih rana i povreda preminuo nakon nekoliko dana.

Oteli avion da bi pustili Barešića

Apelacioni sud je Barešića i Brajkovića osudio na doživotnu robiju. U zatvoru je ostao samo do septembra 1972, kada je grupa hrvatskih ekstremista, samo godinu dana kasnije, 15. septembra 1973, otela švedski putnički putnički avion sa 86 putnika i četiri člana posade. Švedske vlasti su pristale na ucenu, pa je Rolovićev ubica sa otmičarima odleteo u Španiju. Posle toga, Barešić je pod lažnim imenom otišao u Paragvaj, gde je radio kao telohranitelj nekih ambasadora, a služio je i tamošnjoj vojsci. Amerikanci su ga uhapsili 1978. i vratili u Švedsku, gde je nastavio izdržavanje kazne do 1987. Vlada Ulofa Palmea je 10. oktobra 1985. „zbog dobrog vladanja“ preinačila doživotni zatvor ustaškom teroristi u 18 godina robije. Kada je izbio novi rat u Jugoslaviji, Barešić je iz Južne Amerike došao u Hrvatsku i postao ustaški vojnik. Poginuo je 31. jula 1991. kod Benkovca.