Životi roditelja stradalih dečaka tog momenta su stali. Nadali su se pravdi, verovali da će neko pronaći i kazniti zločince... Godine su prolazile, ali ništa se nije dešavalo. Svake godine na ovaj dana služeni su parastosi, odlazilo se na groblje, a u ponedeljak, na spomen-ploču mladićima venac je bez imalo srama položio Hašim Tači?! Ima li veće ironije? Otišao je tamo, slikao se ispred spomenika, rekao da mu je žao, da se nešto slično nikada neće ponoviti, a onda otišao na pivo. Da, na pivo. I to je slikao.

Ivanovi i Pantelijini roditelji njegov postupak preteško su podneli, taj dan su uporedili sa danom kada su ostali bez svojih mezimaca, jer do spomenika mladića dolazi neko ko u najmanju ruku namerno godinama ne želi da uhapsi njihove ubice... Ivanova majka nije mogla da sedi skrštenih ruku, otrčala je do spomenika, zgrabila venac koji je ostavio Tači i odnela ga u policiju, samo da ga više ne gleda.

Tačiju ovo nije prvi put, isto je uradio krajem jula, kada je položio venac na spomenik 14 žetelaca koji su pre 17 godina ubijeni u Starom Gracku. I tada su porodice bile ogorčene, unapred ga upozoravale da ne dolazi, govorile da ga ne žele u blizini nečega što im je sveto. Ali jednom zmija, uvek zmija...