Srbima su u genima zapisane medalje!

Usta je svim kritičarima prvo zapušio rvač Davor Štefanek, a posle njega nismo mogli da se osvestimo od svih medalja koje su na Olimpijskim igrama počeli da osvajaju naši sportisti, pa su Igre u Riju ušle u istoriju kao najuspešnije do sada, a priliku da podignemo lestvicu još više imaćemo za četiri godine u Tokiju.

Nenad Borovčanin, nekadašnji bokserski šampion, a sada potpredsednik opštine Stari grad i kadar SPS-a, s velikim žarom je pratio Igre u Riju.

- Hvala našim sportistima na zadovoljstvu i sreći koje su priuštili svima koji žive u Srbiji, ali i našoj dijaspori. Zaista su to trenuci kada se svi osećamo izuzetno ponosno što smo iz Srbije, zemlje šampiona - počinje Borovčanin priču za „Alo!“.

Da li ljudi uopšte znaju koliko je teško napraviti šampiona u Srbiji?

- U Srbiji je teško živeti, a kamoli baviti se vrhunskim sportom. U našoj zemlji 90 odsto sportskih sala, hala i stadiona staro je više od 30 godina, dok su zemlje u okruženju u obrnutoj situaciji. Činjenica da sport nije dostupan i besplatan za decu do 18 godina govori da su deca nezaposlenih roditelja, ali i onih sa malim primanjima, diskriminisana i da je teško da se uopšte bave sportom. O pravima sportista, korupciji u savezima i klubovim neću ni da govorim, nadajući se da će nadležni konačno preispitati sve tokove novca u sportu i zaštititi integritet jedne od najznačajnijih društvenih oblasti. Srbija ima genetski potencijal za sportske uspehe, talenat, inat i porodice sportista, ali nema moderan sistem sporta. To je isto kao da imamo zvezde, ali nemamo nebo za njih. Naša deca treba da se bave sportom da budu zdrava, sposobna za život, da ih spasemo od droge, delinkvencije i ulice.

Nagrade za medalju su najveće u regionu, a i po evropskim standardima su pri vrhu. Sigurno je to dodatna motivacija za sve sportiste i dobar potez Vlade?

- To je dobar potez Vlade i znak da Vučić vrednuje sportiste i njihove pobede za Srbiju, ali za to mu ne treba Ministarstvo sporta, nego jedan dobar računovođa da obračuna i pripremi naloge za isplatu.

Treba li na ulazu u zemlji postaviti bilborde sa licima naših olimpijaca koji su osvojili medalje?

- Beograd treba da jednoj od glavnih ulica ili trgova da naziv Olimpijskih pobednika, kako bismo ih postavili na pijedestal u Srbiji, umesto aktuelnih idola mladih. Paralelno s tim, treba organizovati veliku kampanju ne samo sa bilbordima, nego i sa svim medijima, kako slavlje ne bi trajalo do silaska s balkona Skupštine grada.

Kada ćemo osvojiti olimpijsku medalju u boksu? Da li će to biti za četiri godine u Tokiju?

- Okupio sam generaciju bivših boksera, spremnih da se aktiviraju u Bokserskom savezu Srbije, animirao sam privrednike, kontaktirao sa prijateljima u svetskim bokserskim silama, tako da smo počeli da radimo na tome da neki novi klinci zavladaju svetskim ringovima, a već u Tokiju neko osvoji zlato.

Šta će pre biti, Srbija u EU ili pobeda hrvatskih košarkaša nad srpskim na nekom velikom takmičenju?

- Srbija je na putu ka EU, ima plan, tim koji otvara poglavlja i jasan cilj. Hrvatska i dalje pati zbog poraza - kaže Borovčanin kroz smeh.

Da se vratimo na politiku. Dosta se diskutovalo proteklih dana o tome treba li nam spomenik Miloševiću ili ne. Misliš li da je pravo vreme za priču o tome i „ratu“ SPS i DS zbog toga?

- Ne sviđa mi se što nema polemike između stranaka kako zaposliti milion nezaposlenih u Srbiji i što je svaka ideja do sada više pita reciklirana, ništa inovativno. Podržavam Vučićev stav po tom pitanju - drugovi, gledajte u budućnost!