Grič je istakao da se kod Slobodana Miloševića može pronaći mnogo stvari koje treba kritikovati, ali da nema dokaza da se može porediti sa Adolfom Hitlerom.

"To je bila samo propagandistička konstrukcija NATO-a. Posebno su im u Nemačkoj bili potrebni najjači mogući argumenti kako bi javnost podržala učešće Nemačke u ratu bez rezolucije Saveta bezbednosti UN", rekao je Grič za.

On je ocenio da je jedan od sporednih ciljeva rata za Kosovo bio nametanje neoliberalnog koncepta, a da je glavni cilj bio transformacija NATO-a u intervencionistički savez, s ciljem pristupa resursima i tržištima širom sveta.

Grič, autor nedavno objavljene knjige "Rat za Kosovo", rekao je da je rat protiv Srbije cementirao put za globalni intervencionizam NATO, a međunarodna zajednica na Kosovu je delovala manje ili više za interese najmoćnijih zapadnih sila SAD, Velike Britanije, Nemačke i Francuske.

"UN su odigrale ambivalentnu ulogu, sprovodeći politiku privatizacije od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke", rekao je Grič.

Grič je istakao da su UN oduzele kompanije na Kosovu i prodale ih jeftino stranim investitorima, čak i kada su njihovi vlasnici i upravljači bili isključivo Albanci, te dodao da Zapad nije bilo briga za Srbiju, Srbe, pa čak ni za Albance, bez obzira na to što je opravdanje rata bilo "pomoć Abancima".

Osvrćući se na navodni masakr u Račku, Grič je rekao da je nemački član OEVS-a general Hajnc Lokaj dao mnogo dokaza da se tradicionalna interpretacija Račka kao masakra protiv nenaoružanih civila mora dovesti u sumnju.

"Čak je i OVK tvrdila daje izgubila sedam ili osam boraca u Račku, pa je moguće zamisliti da su i druge žrtve stradale u oružanom sukobu, a da nisu bile pogubljene", rekao je Grič.

On je naveo da bi Srbija izbegla bombardovanje da je prihvatila sporazum iz Rambujea, ali da je OVK želela NATO intervenciju da bi ostvarila cilj - nezavisnost Kosova.

Na pitanje zašto je nezavisnost Kosova i danas važan cilj za SAD i EU, Grič je ocenio da se želi napraviti presedan, slično kao što je bio slučaj sa ratom bez dozvole Saveta bezbednosti UN.

"Želeli su da pokažu da mogu to da učine. S druge strane, posle rata 1999. godine i dolaska na vlast OVK, proterivanja Srba i drugih manjina i stvaranju društvau kojem je 90 odsto Albanaca, više nije bilo tako pogrešno govoriti o nezavisnosti Kosova", zaključio je Grič.