Naše najveće bogatstvo jesu upravo deca, ali se ponekad u moru problema zagubimo. Celog života jurimo sreću ne znajući da smo srećni. Sve u životu dođe i prođe, novac i slava, ali deca ostaju da žive nakon nas.

Savremeni način života učinio je da po ceo dan budemo na poslu, a da se deci posvećujemo samo kako bismo ih pitali da li im nešto treba. Malo nas je koji možemo da izdvojimo vreme i natenane pričamo sa decom o životu, o drugarima, o nastavnicima i o stvarima koje njih muče. Dobre ljude neće napraviti novac, već ljubav.

Pažnja i istinski zagrljaj učiniće mnogo više nego originalne patike ili skupoceni mobilni telefon. Za ljubav i sreću nam malo treba. Budimo ljudi, razgovarajmo sa decom kao sa odraslima. Neka u našim očima nađu veru za bolje sutra, iako danas ne možemo mnogo da im pružimo. Novi dani su pred nama.

Dani kada će nam najvažnija biti naša deca. Kada nam ništa bitnije od njih neće biti. Mi smo ti koji stvaramo buduće šampione, lekare, naučnike... Porodica je stub društva. Niko našoj deci neće biti veći prijatelj od nas samih niti im iko može pružiti više ljubavi i pažnje.

Ne zaboravite, iza svakog deteta koje veruje u sebe stoji roditelj koji je prvi verovao. Samo verom pobedićemo sve životne prepreke.