Veo ćutanja zavladao je čitavim selom i u sedištu opštine u Adi, jer, kako je jedan od meštana Mola primetio, krivicu za smrt osamnaestogodišnjeg dečaka koji je ceo svoj kratki životni vek proživeo u najvećem siromaštvu, krivicu snose svi!
Tužnu povorku u Molu predvodili su tamburaši koji su svirali pesmu „Tiho, noći, moje zlato spava”. Međutim, čuvar groblja, a otac Stefanovog najboljeg druga koji ga je pronašao u šumi, zabranio je ulazak u groblje svim predstavnicima medija. O tragičnoj smrti mladića, koji se, prema rečima majke Marije Simić, obesio zbog nemaštine, nisu želeli da govore ni u nadležnim opštinskim službama. U Centru za socijalni rad opštine Ada rekli su da je direktorka Magdolna Bakai Apro na godišnjem odmoru, a da druga lica Centra nemaju ovlašćenje da govore o zloj sudbini mladića. Sličan odgovor dat je i u kabinetu Zoltana Bilickog, predsednika opštine Ada.
- Nemamo saznanja da je Stefanova majka dolazila da traži pomoć, niti da je tražena stipendija i novac za mesečnu kartu za putovanje do škole u Bečeju - izjavila je Zita Miricki, šefica kabineta.
Stefanova majka Marija Simić izjavila je da im je u kući gde je živela sa sinom struja isključena kada se Stefan rodio, da nije mogao da nastavi Srednju školu za kuvare posle završenog drugog razreda, jer nije imao za mesečnu kartu za putovanje do škole u Bečeju, a da na sve molbe i obilaske nadležnih institucija, osim minimalne socijalne pomoći, nisu dobili ništa.
Komentari (17)