Odgovor koji smo dobili bio je krajnje jednostavan: „Lako, sve kuće su spaljene.“

Prolazimo i kroz taj deo sela i krećemo put crkve, do koje Srbima nije bilo dozvoljeno da odu, jer su organizovane velike, nasilne demonstracije. Mučimo se dalje putem, ako se tako može nazvati ono što je ostalo, do vrha planine i spaljenog zvonika, koji je išaran UČK parolama. Pogled s jednog od hiljadu svetih mesta na Metohiji je zapanjujuć, sve se vidi kao na dlanu, pa i sve spaljene srpske kuće. U nekom trenutku kreće da grmi, kao da nas nešto opominje da smo se predugo zadržali i da je vreme da krenemo nazad.

Nama je lako, mi ćemo posle kući, dok za Milana Mihajlovića, koji je do rata 1999. godine živeo u Mušutištu, košmar i dalje traje.
- Već 17 godina čekamo na obnovu kuća, ali svi su nas napustili. Znam da bi se svi Srbi vratili kada bi nam garantovali bezbednost i obnovili nam spaljene kuće, ali druga strana to ne dozvoljava. Albanci više i ne čekaju hoće li im neko prodati zemlju, a većina je u našem vlasništvu, već bez problema i bez ikakvih posledica grade svoje kuće. Pritisaka da prodamo ima i te kako i neki pritisnuti finansijskim problemima i nemaju drugog izbora - kaže Mihajlović za „Alo!”.

Izlazimo iz sela, stajemo pored table sa nazivom sela i ne možemo da odolimo a da se ne slikamo. Ostavljamo Mušutište iza sebe, spaljene kuće i crkvu. Ovde su Srbi od 1999. „zabranjeni”, ostaje samo da se vidi dokle, jer uprkos svemu i dalje se ne odustaje od ideje da će se jednog dana vratiti.