I umesto da država zaštiti žene koje se odluče na majčinstvo i pruži im neke beneficije, ona ih stavlja u više nego nepovoljan položaj.

O nemaru države prema trudnicama svedoči i Nevena Milanović, profesorka iz Beograda, koja je na trudničko bolovanje otišla 1. februara, a prvu naknadu dobila tek u julu.

- Već u prvim mesecima trudnoće sretnete se s nebrigom države i shvatite da ste prepušteni sami sebi. Naknada koju bi trebalo da dobijamo tokom bolovanja nama je jedini i veoma vaćan izvor primanja. Održavanje trudnoće košta jer treba kupiti lekove i uraditi analize. Od čega ja to da platim ako sam čekala naknadu pet meseci? - kaže ona za "Kurir".

S druge strane, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u čijoj nadfležnosti je refundiranje trudničkog bolovanja, poručuju da nema kašnjenja.

- FRZO redovno, bez kašnjenja, isplaćuje naknadu zarade za trudničko bolovanje u zakonski propisanom roku od 30 dana od dana podnošenja kompletne dokumentacije. Razlog kašnjenja isplate je neblagovremeno dostavljanje dokumentacije od strane poslodavca, bez koje Republički fond ne može da isplati iznos naknade - kažu iz Fonda.

Međutim, poslodavci, koji su od 1. januara u obavezi da isplaćuju 100 odsto bolovanja, problem vide u zamršenoj birokratiji koju je nametnula država i koja i te kako usporava ceo proces.

- Mi bolovanje prvo isplatimo, što praktično znači da mi kreditiramo državu. Posle prikupimo neophodne papire i uvek neki fali. Najbolje za sve bi bilo da država direktno isplaćuje novac na račun trudnica. U situacijama kada poslodavci nemaju mogućnost da duži period sami pokrivaju naknadu, u problemu su žene koje čekaju novac - kaže jedan beogradski privrednik.