Mlada Leskovčanka krenula je u potragu za svojom biološkom majkom, koja ju je davne 1994. godine ostavila na ulici u Gnjilanu.

Ona je u aprilu ove godine na svom Fejsbuk profilu postavila status u kojem moli ljude da joj pomognu da nađe svoju majku.

"U izvodu mi piše 5.2.1994 godine. U papirima da sam ostavljena na ulici u Gnjilanu. Pominje se opština Novo Brdo. 18. maja sam usvojena u Leskovcu. Do tada bila u gnjilanskoj bolnici. Sklopite oči na trenutak i zamislite da ne znate ništa o sebi. Taj osećaj u meni živi 22 god.
Sve sam pokušala, samo ovo ne. Molim Vas da delite moju objavu, jer od sistema više ništa ne očekujem. Ovo mi je poslednja nada. Tražim biološku majku! Tražim svoje poreklo! Istinu! Hvala!", napisala je tada Milica.

Nekoliko meseci kasnije, stigao joj je dirljiv odgovor od jedne medicinske sestre koja je radila u bolnici u Gnjilanu kada je Milica ostavljena.

“Zdravo Milice,

Ja sam počela da radim u gnjilanskom porodilištu nedelju dana pošto si ti dovedena. Ne mogu mnogo da ti pomognem. Ne znam detalje, sećam se da niko nije znao ništa o tome kako si ostavljena. Mogu samo da ti kažem da si dobijala mnogo pažnje i ljubavi od strane svih sestara koje su radile u porodilištu. Mnogo smo te svi voleli, hranili te, nabavili lepu garderobu za tebe, imala si poseban krevetić sa lepom dečjom posteljinom… Zvali smo te Nera, boginja hrabrosti i mnogo smo plakali kada si otišla. Bili smo srećni zbog tebe, ali si nam nedostajala. Ne sećam se imena sestara koje su tamo radile, ja sam otišla iz Gnjilana 1994. godine, načelnik ginekologije je bio xxxxxx , ali nisam sigurna koliko on može da pomogne. Želim ti uspeha u tvojoj potrazi….

Ako je za utehu, bez obzira što si ostavljena, taj najraniji period svog života si provela u okruženju ljudi koji su te voleli i pružili svu moguću negu i pažnju i tople zagrljaje. Pozdrav!”, napisano je u pismu medicinske sestre.