Pritom, ukupnim dugom je obuhvaćena kreditna zaduženost, minusi po tekućem raćunu, kreditnim karticama i lizing-ugovorima. Građani se najčešće skloni da spas za novčane probleme potraže kod banaka, pri čemu pribegavaju različitim kreditima, pa je kreditna zaduženost bila i ostala najveća - u 2006. je iznosila 334 evra, a ove godine je čak 867 evra. Građani Srbije se sve više opredeljuju za gotovinske i stambene kredite, a pad kamatnih stopa i cene nekretnina je najverovatniji razlog porasta broja ove vrste kredita. Ne zaboravimo da se 2006. godine kada je otpočela kreditna ekspanzija za evro plaćalo 79, a sada se plaća 123 dinara. U ovoj godini u odnosu na 2006. minusi su se po stanovniku povećali sa 20 na 30 evra, a dugovi po osnovu kreditnih kartica sa 33 na 38 evra.

Za razliku od stanovnika, stanje kreditne zaduženosti u privredi stagnira. Privreda i preduzetnici su ove godine krajnje rezervisani kada je reč o uzimanja kredita.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je kod nas zaduženost u odnosu na međunarodno okruženje još uvek niska, ali kada se uzmu u obzir naši mali dohotci i visoka stopa nezaposlenosti situacija postaje drugačija.

- Banke imaju dobro iskustvo sa stanovništvom, jer su stanovnici dobri dužnici - za njih je lakše naći sigura način otplate, dok u privredi drugačije stoje stvari jer su rizici znatno veći pa su i banke oprezne - kaže on i dodaje da dužnici najčešće traže spas u refinansiranju kredita.

- To je za građane dobro u onoj meri u kojoj se može izvršiti uz povoljnije uslove, dok se banke na takav potez odlučuju isključivo jer ne žele da izgube klijente - rekao je Madžar.