U deklaraciji se pozivaju sve zemlje da razviju strategiju smanjenja upotrebe antibiotika, podsticanja vakcinacije i osnivanja fonova za razvoj novih lekova protiv rezistencije bakterija na antibiotike.

Procenjuje se da je od antimikrobne rezistencije umrlo oko 700.000 ljudi i da će taj broj nastaviti da raste, navodi se u deklaraciji.

"Ovo je istorijski trenutak za sve države sveta. Šefovi država i vlada dogovorili su se da počnu sa rešavanjem problema koji je dugo bio zanemaren", rekla je direktorka SZO Margaret Čen.

Prema izveštaju koji je 2014. godine objavila Velika Britanija, predviđa se da će antimikrobna rezistencija do 2050. godine ubiti godišnje više ljudi nego rak i koštati svetsku ekonomiju više od 100 hiljada milijardi dolara.

Svetska banka procenila je da će infekcije bakterijama otpornim na antibiotike izazvati veću ekonomsku štetu nego finansijska kriza iz 2008. godine.

Antimikrobnu rezistenciju izaziva prekomerna upotreba antibiotika u poljoprivredi radi sprečavanja širenja stočne zaraze i antibiotskim lečenjem virusnih oboljenja poput prehlade i gripa, iako antibiotici na njih deluju.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je da dimenzije problema antimikrobne rezistencije postaju sve vidljivije i ocenio da ona predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje i održiv razvoj proizvodnje hrane.

Kritičari, međutim, navode da je deklaracija nepotpuna jer se u njoj ne vidi odlučnost da se antibiotici sasvim izbace iz poljoprivrede i pronađu novi lekovi.