A umesto zahteva da uvođenje sankcija, kako saznaje ovaj dnevnik, u izveštaju će biti pobrojani svi vidovi saradnje i kontakti na visokom nivou između Beograda i Moskve.

U nacrtu izveštaja, koji je u sedištu EU prošlog petka predstavljen srpskoj strani, pominju se zamerke Srbiji u nekoliko oblasti - vladavina prava, dijalog sa Prištinom, saradnja sa Hagom, spoljna politika, ali i pohvale za makroekonomski napredak i pozitivne privredne pokazatelje, za Paradu ponosa, pozitivne korake u unapređenju regionalne saradnje...

U izveštaju se, međutim, konstatuje da je potrebno ubrzati sprovođenje sporazuma između Beograda i Prištine, pogotovo u vezi s telekomunikacijama i energetikom, kao i da je neophodno da se postigne dogovor o otvaranju novih tema.

Beogradu se zamera i što se oglušava o odluke Tribunala, posebno kad je reč o izručenju troje radikala koji se terete za nepoštovanje suda.
Očekivanja Brisela su da Srbija u većoj meri koordinira svoje poteze sa EU, posebno kad je reč o donošenju odluka i rezolucija u međunarodnim institucijama.

Nekoliko "minusa" zabeleženo je i u najvažnijim poglavljima 23 i 24, o pravosuđu i vladavini prava, a kritički tonovi postoje u delovima koji se odnose na reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i na medijske slobode.

U izveštaju će se naći i "primedbe" pojedinih država članica na Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, a istaknut je i značaj uloge civilnog društva i nezavisnih institucija u demokratizaciji zemlje, kao što je bio slučaj i u dosadašnjim izveštajima.

Finalni dokument najverovatnije će se osvrnuti i na slučaj Savamala, odnosno Brisel će istaći da je neophodno rasvetljavanje tog događaja.
Beograd će još biti pohvaljen i zato što nije podržao referendum u RS, a u izveštaju će deo biti posvećen zahlađenju koje je već nekoliko meseci primetno u odnosima Beograda i Zagreba.