Poslanici vladajuće koalicije, ali i opozicionari podržaće ove izmene, ali su svi zajedno zamerili što se one ne odnose i na postdiplomce, a ministar Šarčević je kazao da se to može ispraviti amandmanima.

U kratkom obrazloženju, ministar Šarčević je kazao da razume studente koji nisu diplomirali, da za to postoje brojni ljudski i životni razlozi, ali i to što nisu svi fakulteti počeli da primenjuju zakon na vreme, pa su studenti dovedeni u neravnopravan položaj. On je, takođe, rekao da se svake godine raspravlja o 48 bodova neophodnih za studiranje na budžetu i da se nada da je ovo poslednji put.

Izmenama zakona omogućava se studentima koji su od 2006. do 2014. upisali prvu godinu studija da zadrže pravo studiranja na budžetu godinu dana po isteku redovnog trajanja studija. Omogućava se, takođe, finansiranje iz budžeta studentima koji su u školskoj 2014/2015. i 2015/2016. godine ostvarili 48 bodova.

Raspravu o izmenama zakona poslanici su iskoristili priliku da govore o stanju u obrazovanju, a gotovo svi su imali velike primedbe, ali i svoje viđenje ko je za to kriv i šta bi trebalo promeniti.

Muamer Zukorlić, predsednik Odbora za obrazovanje, rekao je da je stigao veliki broj amandmana koji se odnose na uključivanje magistranata i doktoranata u produženje roka i da postoji saglasnost da i oni budu uključeni. Da postoji saglasnost oko ovog problema, pokazalo se i u diskusiji.

Marinika Tepić iz LSV-a rekla je da „treba stvoriti jednake uslove za sve studente, a ovako, kako je predloženo, diskriminišu se predbolonjski magistranti i doktoranti.” Slično mišljenja je i Milena Bićanin (SDPS), koja je istakla da svi „studenti ’postbolonjci’ treba da budu ravnopravni, uključujući i postdiplomce”.

Uz obavezan naglasak da treba omogućiti studentima produženje roka, poslanici su se, ipak, mnogo više bavili problemima u obrazovanju.

Sanda Rašković Ivić (DSS) govorila je o tome da „sistemi obrazovanja i socijalne zaštite u našoj zemlji nisu u potpunosti upodobljeni, što sprečava decu, naročito iz najsiromašnijih porodica i manjih mesta da odustanu od studiranja.” Ona je rekla da treba voditi računa o ekonomskom razvoju i potrebama za ljudima određenog obrazovanja.

Marko Đurišić iz SDS je podsetio da su iste izmene zakona u parlamentu usvojene i pre dve godine i pitao ministra koliko je studenata kojima je tada pružena šansa završilo studije. „Izlazite u susret studentima da ne bi bilo nekih protesta, a to ide na uštrb kvaliteta”, zaključio je Đurišić.

Demokrata Balša Božović rekao je da je „ovo ad hok rešenje, ali podržavamo da se produži rok”. On je, međutim, potom govorio kako je 2012. doneta Strategija obrazovanja o reformi obrazovanju i da „od tada do danas nismo uradili ništa da bi sistemski promenili stvari na bolje”. Božović je kazao da ministar u svom radu treba da da odgovor na suštinsko pitanje: „Koji je cilj našeg visokog obrazovanja?”

Vojislav Šešelj je rekao da nije loše što se produžava rok.

„Mene iznenađuje što ministar nije izašao pred Narodnu skupštinu sa predlogom rešenja za studente koji su se upisali po ranijim zakonima, a još nisu okončali školovanje. Mislim da treba uvesti radikalno pravilo da položeni ispit bude položen za sva vremena i da važi 40, 50 godina, da se to ne dovodi u pitanje i da ne može niko da to poništi, ako je neko završio dve trećine, tri četvrtine studija, pa nije stigao da diplomira.”