Od prodaje imovine SFRJ, Srbiji 40 odsto

Ono što nisu mogle da podele, države bivše članice odlučile su da prodaju. Na međunarodni tender ide nekoliko objekata, dogovoreno je na poslednjem sastanku mešovitog komiteta u Ljubljani.

Sledeći sastanak, kako RTS saznaje, zakazan je za april i biće održan u Beogradu.

Najzainteresovanija za podelu imovine bivše SFRJ upravo je Srbija, jer do konačne raspodele i primopredaje ima obavezu da čuva i održava diplomatsko-konzularna predstavništva, a to košta.

Od 123 nekretnine, u procesu sukcesije do sada su podeljena 72 objekta, ostao je još 51.

"U ovom trenutku od tog 51 objekta, što po Ankesu B vredi 110 miliona dolara, 43 miliona pripada Srbiji. Takode smo uspeli da nametnemo potrebu da se rasčisti status objekata u Moskvi, Nju Delhiju i Adis Abebi", kaže za RTS Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova.

Pet bivših članica SFRJ dogovorile su se da prikupe ponude za diplomatsko-konzularna predstavništa u Bonu, Bernu, Tokiju i Njujorku, uključujući i šestosoban stan na Menhetnu, koji Srbiju košta 15.000 dolara mesečno.

Našoj zemlji od prodaje tih nekretnina pripada 39,5 odsto dobijenog novca, a kada dode do prodaje, u Ljubljani je dogovoreno da se prvo Srbiji isplati dva miliona i devetsto hiljada dolara, koje je uložila čuvajući rezidenciju u Njujorku od 1992. godine.

"Za tih svih pet objekata plaćamo negde preko 600.000 godišnjih troškova samo na održavanje. Ta odluka o zajedničkoj prodaji je sada stavljena praktično još u Skoplju, a posle sastanka u Ljubljani imamo praktično metodologiju", kaže Odalović.

Stručnjaci kažu da su diplomatske mreže skupe. Napominju i da su mnoge države našle jeftiniji način. Recimo, diplomatske misije više država zakupljuju zajednicki prostor i dele troškove.

"Način jeste da se te rezidencijalne briljantne zgrade u kojima su nekada bile ambasade ipak sada zamenjuju poslovnim prostorom, koji je povoljniji za izdržavanje i koji je u mnogim slučajevima funkcionalniji", kaže Vesna Kneževic Predic sa Fakulteta politickih nauka.

U praksi su poznati primeri nerezidencijalne diplomatije, kada šef misije iz rezidencije u jednoj državi svoju državu zastupa u više, po pravilu, susednih država.