Deci se ne bi dodavala dodatna godina školovanja, već bi se sadašnje predškolsko računalo kao prvi razred. Osnovno obrazovanje bi bilo podeljeno u tri ciklusa, po tri razreda. Ovo je pravac u kojem bi mogla da se reformiše osnovna škola, o čemu je u četvrtak raspravljano na tribini Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti.

Bilo je argumenata i za i protiv uvođenja ovog modela, koji nije pomenut u nacionalnoj strategiji razvoja obrazovanja. Dilema je bila i ko bi izgubio i ko dobio - nastavnici ili učitelji. Da li bi učitelji predavali u četiri i po ili u pet razreda. Pomenuto je da bi period od 4. do 6. razreda bio kombinacija predmetne i razredne nastave.

Prof. dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, ocenio je da ovo ne bi bila mala, nego revolucionarna promena.

- Zbog uvođenja ovakvog sistema okolne države imaju niz problema. Ova promena podstiče se spolja, zbog ušteda u obrazovanju, koje nam nameću kreditori i finansijeri - smatra Lipkovski. - Za poslednjih 20 do 30 godina, obrazovni sistem se dosta promenio. Mnoge stvari rađene su na brzinu, mnoge upropaštene, pa je sistem doveden u nezavidnu situaciju. Bez podrške društva nema ozbiljne reforme obrazovanja.

Naveo je i da je nužno da se izdvajanje za nauku sa tri poveća na šest odsto BDP-a. Prema njegovom mišljenju, neophodno je uvesti i jednosmenski rad u školama.

Dr Stevan Jokić, naučni savetnik Instituta "Vinča", govorio je kako je nužno da promene u obrazovnom sistemu prate promene u društvu, jer današnjim đacima, "generaciji palčića, jer sve rade sa dva palca na svom mobilnom telefonu", treba drugačija škola.

- Njima je linearni svet knjige nezanimljiv. Dosadno im je ono što im mi pričamo. Oni žive u virtuelnom, a ne u metričkom svetu - ocenio je Jokić. - Problem škole je što deci dajemo informacije, a danas svako dete u svom džepu ima sve informacije. Žalimo se da uče napamet, a mi smo ih naučili tako da uče.

On je pomenuo i francuski podatak da 25 odsto đaka završi osnovnu i srednju školu, a da nije sposobno da bilo šta radi u životu. Zato je važno, dodao je, da se nastavnici okrenu svoj deci, a ne samo talentima.

Pomenuo je da nastavnici često, u nastavi informatike, za izgovor uzimaju nedovoljnu tehničku opremljenost, što nije dobar argument. O nastavni informatike bez računara, u nižim razredima, govorio je i Filip Marić sa Mamematičkog fakulteta, govoreći da algoritamsko mišljenje, potrebno za programiranje, može da se razvija i uz pomoć table i krede, bez kompjutera:

- Lekcija iz orijentacije u prostoru, u udžbeniku objavljenom prošle godine, i dalje objašnjava kako se snaći uz pomoć mahovine, Severnjače, godova na drvetu. Ni rečju se ne spominju Gugl mape, iako svako dete ima pametni telefon u džepu.

U prilog sporosti reformi je i primer koji je naveo Slobodan Popov iz Centra za razvoj prirodnih nauka, tehnologije i informatike - važeći normativ za opremanje kabineta za Tehničko-informatičko obrazovanje je pisan 1987. godine i kaže da treba koristiti grafoskope i dijaskope, iako je to odavno prevaziđeno.