Čovek je višak u Srbiji!

Kako ističe, Vlada nije uradila reformu javnih službi, prosvete i zdravstva, a pritom su ti sektori dramatično kažnjeni smanjenjem zarada.
- Uštede su ostvarene, a ništa se nije promenilo, nije utvrđeno koje su nam bolnice i škole potrebne, ko i kako treba da se leči, ko da studira, kakve škole treba da budu, pa da sve to bude baza za novu strukturu. No radi se linearno, da se kažnjavaju svi, pa su tako plate smanjene Beogradskom univerzitetu, koji je poboljšao svoju poziciju na Šangajskoj listi, kao i hiljadama drugih škola koje i ne trebaju ovoj zemlji i bilo bi korisno da se ugase zbog zagađivanja prostora.

- Vlada pak govori da su sada, nakon najavljenog povećanja, plate i penzije nikad veće.

- Vlada govori o povećanju penzija, a ne spominje uopšte da treba vratiti njihovo nezakonito smanjenje. Nijedna vlada u svetu nije uradila ovo što je naša, koja je promenila relativne odnose smanjivši penzije samo nekim kategorijama. Penzije moraju da zavise isključivo od uplaćenih doprinosa. I ne zna se uopšte hoće li penzionerima to biti vraćeno, a najverovatnije neće. Plate u javnom sektoru se mogu menjati, nezadovoljni mogu naći drugi posao, ali penzioneri nemaju izbor. Doprinosi za penzije su već plaćeni i to je menjanje pravila „eks post“.

- Kažu da se beleži i porast broja zaposlenih.

- Iako se odnos između zaposlenih i nezaposlenih blago poboljšao, odnos između izdržavanih i aktivnih lica nije, kao ni odnos između penzionera i radno sposobnog stanovništva. To nije dobro. Takođe se dramatično pogoršava odnos rođenih i umrlih, mladih i starih. Bazično pitanje je zašto je čovek ovde višak i zašto ovde nikome nije potreban i zašto se smatra da je on trošak, a kod Angele Merkel je razvojni potencijal.

- Ipak, Vlada se hvali rezultatima svog rada.

- Postoje neki objektivni rezultati primene programa kojima se Vlada naširoko ponosi, a uvek kada imate neke rezultate, mora se postaviti pitanje kako su oni ostvareni. Ovde je prvi postignut rezultat taj što je uravnotežen budžet, na neki način se pojavio i neki mali tekući suficit, što je samo po sebi dobra vest. Međutim, kada se pogleda kako je to urađeno, da je bazično urađeno dramatičnim i protivzakonitim smanjenjem penzija, to onda devalvira sve to što Vlada govori.

- Šta još od gorućih pitanja Vlada nije rešila?

- Drugu stvar koju Vlada nije uradila, a obećala je, to je radikalna reforma javnog sektora, što je sada pod pritiskom MMF-a postalo očigledno jer su gubici višestruko veći nego ovo što je ušteđeno na nivou penzija. Treće što Vlada nije uradila, a takođe je trebalo, to je reforma države, državne uprave, pravljenja države kao efikasan instrument.

- Je li dobro što je bar počelo sa smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru?

- Vlada smanjivanje broja zaposlenih sprovodi na način dobrovoljnog odlaska i penzionisanja. Ako se to tako nastavi, jednog momenta u ne tako dalekoj budućnosti svi javni službenici u Srbiji imaće 65 godina, što je potpuno besmisleno. Vlada nema taj pristup da redefiniše čitav pristup javne uprave, što će baciti senku na budućnost i sve ove rezultate. Potreban je jasan koncept kakva i kolika država nam je potrebna, kao i ostale javne službe.

- Ako ništa, imamo makar stopu rasta.

- To je pozitivna stvar, ali uvek kad postoji rast, pitanje je koja je njegova struktura, koliko košta i koliko je održiv. Ta stopa rasta nije uopšte dramatično visoka, svi u okruženju imaju veću stopu rasta, što i na taj rezultat baca senku. A senku na taj rezultat baca i to što je taj rast ostvaren dramatičnim povećanjem stope stimulacije investitora, a to se ne može na duži rok održati i pokazuje da ambijent privređivanja nije promenjen. Jer kada stanu stimulacije, staće i investicije.