Duga posmrtna povorka, kakva do sada nije viđena u varoši na Vlasini, krenula je od porodične kuće Kocića u Prvomajskoj ulici i kroz centar grada otišla do mesnog groblja. Zvuke posmrtnog marša prekidali su jecaji iznemogle majke Silvije, oca Dragana, bake i deke, kao i brata i sestre nesrećnog Ognjena.

Na večni počinak su vedrog i pametnog mališana, kakvog ga pamte u njegovoj školi „Siniša Janjić“, ispratili drugovi i drugarice sa nastavnicima, rođaci, prijatelji, kolege njegovih roditelja, predstavnici vlasti... Život malog Ognjena, koji je odrastao u skladnoj porodici, ugasio se oko 13 časova, sat pre nego što je trebalo da ode na popodnevnu nastavu. Pištolj je opalio i pogodio ga u slepoočnicu. Tog momenta u kući Kocića nije bilo nikog. Beživotno telo pronašao je njegov brat.