Evropa ne želi jaku Srbiju

Čovek koji je odnedavno u Kremlju zadužen za Srbiju za „Alo!“ govori i o vojnoj saradnji Srbije i Rusije, budućnosti Kosova, Crnoj Gori, ulasku u NATO, ali i otkriva da je u Srbiji moguć scenario ukrajinskog Majdana...

- Jasno ste poručili da Srbija mora da se odluči - Zapad ili Rusija. Čini se da Srbija ipak nema jasan stav, niti opredeljenje po tom pitanju. Koliko je takva situacija održiva i kakvu budućnost Srbije vidite?

- Koliko će dugo trajati takva situacija, mogu da odluče samo Srbi. Građani sami biraju svoju vlast. Današnja vlast u Srbiji je aktivno orijentisana ka Evropskoj uniji i to je razumljivo, zato što se Srbija nalazi u nekoj vrsti zatvorene enklave, a nema granicu sa Rusijom. Složena ekonomska situacija u današnje vreme ne dozvoljava Rusiji da ozbiljno investira u industriju i ekonomiju koje se nalaze u nepovoljnoj situaciji. Zato je tema opredeljenja danas aktuelna. Ja mislim da Srbija može da odabere treći put - da ima dobre odnose sa EU, bez obaveze da postane njena članica, da nikuda ne žuri, a da istovremeno aktivno razvija integracione procese sa Ruskom Federacijom. To je ono što danas nudi predsednik Putin. Po mom mišljenju, to je perspektiva Srbije.

- Ali ako Srbija ipak odluči da EU nema alternativu?

- Druga je priča ako Srbija učvrsti kao prioritet bez alternative ulazak u Evropsku uniju. Prvo, potrebno je razumeti da se ulazak u EU neće dogoditi brzo. Postoje izvesna teritorijalna pitanja, od kojih je glavno Kosmet. U tom slučaju, Srbija bi morala da prizna Kosovo. Da li vi to možete da zamislite? I šta će da bude sa rukovodstvom Srbije koje bude preduzelo taj korak? Lično, meni je teško da to zamislim. Drugo, treba imati u vidu da EU nije potrebna ekonomski konkurentna Srbija, kao što svojevremeno Evropi nije bila potrebna konkurentna Jugoslavija. Mislim da Srbi na osnovu ovoga sami mogu da donesu zaključak.

- Gde vidite Kosovo za 10 godina?

- Nažalost, treba da budemo otvoreni, za 10 godina većina država priznaće Kosovo. Rusija ima svoj pogled na to pitanje. Nadam se i Srbija. Ono što se dešava s Kosmetom predstavlja primer dvostrukih standarda. U bivšoj Jugoslaviji, na delu teritorije je bez referenduma, jednostrano, proglašena nezavisnost dela države na kojem se nalaze srpski koreni i koji je kolevka srpske kulture. To je bio baš jak udarac. Kada nas danas kritikuju zbog Krima, koji je iskonska ruska teritorija, mada iskreno, sve nas manje kritikuju, kažu nam da je time bilo ugroženo međunarodno pravo. A ja vas pitam, čemu licemerje? Nažalost, Kosovo je danas sve dalje od Srbije i zato je neophodno razmišljati o tome, u bukvalnom smislu, kako spasti civilizaciju, kulturu, religiju i srpski jezik naše braće Srba, Slovena koji žive na Kosovu. To je takođe i humanitarno pitanje.

- Koliko rešavanje ovog pitanja direktno zavisi od Srbije?

– Što se mene tiče, zavisi samo toliko koliko je Srbija spremna da se složi sa stavom Zapada o priznanju Kosova kao nezavisne države. Ako bi to bila Jugoslavija sedamdesetih, osamdesetih godina, od te države bi mnogo zavisilo. Malo ko bi tada pokrenuo to pitanje. Šta god da se sada misli o predsedniku Titu, u to vreme bi se retko ko usudio na takvu akciju. Nažalost, krajem osamdesetih godina, posebno nemačka pozicija u odnosu na Jugoslaviju, koju je smatrala jakim ekonomskim konkurentom, dovela je do stvaranja uslova za rat u centru Evrope. I tada je prvi put narušen međunarodni konsenzus o nepovredivosti granica koji je posle Drugog svetskog rata uspostavljen u Helsinkiju.

- Može li Srbija da postane članica Evropske unije bez članstva u NATO?

– Ja sam već rekao da je put ulaska u Evropsku uniju složen, kao što već znate, oni imaju veoma ozbiljne zahteve. Tema Kosmeta nikada neće prestati da bude aktuelna. Za mene je sve to teško da zamislim. Možda grešim. Uostalom, Mila Đukanovića i građane Crne Gore sve to nije uplašilo. Što se tiče NATO, to je posebna tema za razgovor. Ponavljam, teško mi je da sve to zamislim. Kako bi se u Srbiji glasalo na referendumu za ulazak u NATO? Tako što bi se zaboravilo šta je bilo 1999. godine, prava oružana agresija na suverenu državu. Zar je to zaboravljeno? Ja mislim da većina Srba to još nije zaboravila. Čak i mladi, koji tada još nisu bili rođeni. To je moje mišljenje. Sreo sam se sa mnogo ljudi, a učestvovao sam i na prezentaciji knjige Slavenka Terzića, predivnog, obrazovanog akademika. Video sam kako su stavovi Vojske, inteligencije i običnih ljudi veoma bliski. Ako biste od mene tražili savet za današnje srpsko rukovodstvo po tom pitanju, ja na njihovom mestu ne bih rizikovao. Oni bi tim potezom mogli da izazovu Majdan u Srbiji, samo što ne bi bio prozapadni i za NATO, kako se to dogodilo u Ukrajini, već suprotno - protiv NATO. Verujem da rukovodstvo Srbije to shvata na pravi način.

- Intenzivirana je vojna saradnja Srbije i Rusije. Imate li informacije kako NATO gleda na to? Kakvu saradnju dve zemlje u toj oblasti očekujete u budućnosti?

– Koliko je meni poznato, naša vojna saradnja kreće se u uglavnom u oblasti ručnog naoružanja i helikoptera. Ruski helikopteri su izuzetno konkurentni na tržištu, a kako to drugi vide, to je njihova stvar. Kada SAD i Turska sa zadovoljstvom naoružavaju ISIS, to je jedna stvar, ali je saradnja Rusije i Srbije u vojnotehničkoj oblasti sasvim druga priča. To je pravo suverenih država kao što su Srbija i Rusija. U krajnjoj liniji, nisam se sreo sa nekim burnim reakcijama evropskih država u sredstvima javnog informisanja, posebno ne Nemačke. Nisam čuo da je Merkelova bila zbog toga zabrinuta. Za SAD ništa ne govorim, tamo je sve jasno.