Jer Čovek u Srbiji u 2016. godini nije siguran čak ni šta jede, iako to direktno utiče na njegovo zdravlje. A servira mu se, za nevericu, meso iz hiljadu devetsto osamdeset i neke (?!), hrana za bebe i decu koja sadrži mnogostruko više pesticida od dozvoljene granice, razni prehrambeni proizvodi kojima je istekao rok trajanja, mleko koje nije prošlo neophodna ispitivanja...

Istina, nije država ta koja Čoveku podvaljuje, ali jeste ta koja nikako da se ozbiljno uhvati u koštac sa raznim proizvođačima i trgovcima koji besramno i bezdušno bukvalno truju Čoveka.

Odavno stručnjaci upozoravaju da se u Srbiji prehrambeni sektor ne kotroliše dovoljno dobro, te uporno, ali uzaludno ponavljaju da je neophodno i hitno osnovati nacionalnu referentnu laboratoriju za ispitivanje hrane.

No našoj državi to očito nije prioritet, s obzirom na činjenicu da se za opremanje te laboratorije već godinama nije uložio ni jedan jedini dinar iz nacionalnog budžeta, pa čak ni povukao onaj odavno odobren iz raznih evropskih fondova (koji je nakon višegodišnjeg nepovlačenja na kraju i stopiran!). Sve ovo nedvosmisleno pokazuje koliko je državi ovaj problem bitan, iako ne bi trebalo ništa bitnije da joj bude od zdravlja i bezbednosti Čoveka. Računaju valjda da je ovde Čovek odavno naviknut da guta svašta.