Kada je potpisan Dejtonski sporazum, Srbi iz Srpske i iz Srbije osuli su paljbu po Miloševiću i vlasti, osuđujući ih da su prodali i izdali sve ono za šta su se ljudi preko Drine kvavo borili. Sada, toliko godina posle, imamo priliku da vidimo totalno drugačiju sliku i da čujemo od predstavnika vlasti i iz Banjaluke i iz Beograda da se Dejton ne sme dirati i menjati, jer „dok je njega, postojaće i Republika Srpska”.

Bilo kako bilo, važan dokument potpisan je tog 21. novembra 1995. godine, i samo zbog tog parafa danas i možemo reći da su dželati (kako kome) iz devedesetih godina prošlog veka Milošević, Tuđman i Izetbegović obezbedili mir za decu sa Balkana, koji i danas traje.

Baš zbog tog mira, ali i opstanka „bastiona srpstva” važno je da traje ovaj ugovor, a ne da dozvolimo raznim visokim predstavnicima, kopijama Jovanovića i Kandićeve i drugim spoljnim ili unutrašnjim elementima da nam unište postojanje još jedne srpske države na Balkanu, u kojoj se slavi i tuguje zajedno sa Srbijom i iz sveg glasa peva „Bože, pravde” na svakom događaju. Zapitajte se ko bi da ruši ili menja Dejtonski sporazum? Videćete da iza tih priča stoje veoma čudni ljudi, kojima su puni džepovi dolara i evra i koji nikad ništa dobro nisu uradili i znaju samo da unose razdor i nemir tamo gde im se kaže.