Umro Fidel Kastro

Kubanski revolucionar i čovek koji je vodio Kubu pola veka Fidel Kastro umro je u 90. godini. Kastro je preminuo sinoć, nešto posle 22 sata, a tužnu vest je na televiziji saopštio njegov brat i predsednik Kube Raul Kastro. Obraćanje naciji završio je rečima "Uvek ka pobedi!"

Kastro će biti sahranjen 4. decembra,a na Kubi je proglašena devetodnevna žalost.

Fidel Kastro je na vlast na Kubi došao kao vođa revolucije, a njegovu vladavinu obeležili su rat u Zalivu svinja 1961. godine i velika raketna kriza koja je potom usledila, a koja je svet dovela gotovo do nuklearnog rata.

Američki neprijatelj broj jedan decenijama je vodio zemlju pod teškim sankcijama, a preživeo je i na desetine pokušaja atentata.

Sa vlasti se povukao pre osam godina, zbog bolesti, a komandovanje zemljom prepustio je bratu Raulu.

Pošto je kao vođa revolucije svrgnuo Batistu sa vlasti na Kubi 1959. godine, sa 32 godine Kastro je postao najmlađi predsednik Latinske Amerike.

Do kraja života ostao je istinski privržen ideji socijalizma i inspiracija revolucionarima širom sveta.

Vera u maksimu "socijalizam ili smrt" nije ga napuštala ni kada je kapitalizam zavladao svetom, ni kada su pod njegovim naletima popustile stege čak i u komunističkoj Kini. Kuba je pod njegovim vođstvom, sa 11 miliona stanovnika, živela marksizam više od pola veka.

Ipak, doživeo je da Havana opet uspostavi diplomatske odnose sa najvećim neprijateljem Vašingtonom kada je njegov brat Raul Kastro sa Barakom Obamom potpisao istorijski sporazum o uspostavljanju odnosa decembra 2014. godine.

Rođen je na Kubi 13. avgusta 1926. godine. Završio je jezuitsku školu,a potom i Univerzitet u Havani gde je diplomirao prava i socijologiju.

Revolucionarni život započinje napadom na vojnu kasarnu u Santjagu 1953. godine, zbog čega je sa bratom Raulom završio u zatvoru. Njegova odbrana na sudu i reči "istorija će me osloboditi" ostale su legendarne.

Pošto je oslobođen, odlazi u Meksiko gde organizuje pobunjeničku grupu i vraća se da oslobodi Kubu 1956. godine, ali većina njegovih boraca strada pri iskrcavanju. Krije se u planinama Sijera Maestra, da bi, pošto je sakupio dovoljno jake snage, 8. januara 1959. sa njima ušetao u Havanu koja je slavila pad Batiste.

U početku, njegova vlada je imala podršku SAD koje su bile uverene da će uspostaviti demokratsko, a ne socijalističko društvo.

POGLEDAJTE KAKO SE VEST O SMRTI KASTRA PRONELA SVETOM PREKO TVITERA:

Za prvih nekoliko godina vladavine sproveo je ekonomsku reformu, ali se i svetio neistomišljenicima, pa je ubio 582 pristalica Batiste i svojih protivnika. Do 1964. godine u zatvore je strpao 15.000 političkih zatvorenika. Hiljade Kubanaca je uspelo da pobegne iz zemlje uključujući i Kastrove sestru i ćerku.

 Istovremeno, imao je podršku miliona Kubanaca, ali i drugih naroda Latinske Amerike kojima je bio inspiracija.

Kada je Kastro definitivno u podeljenom svetu stao uz Sovjetski blok, SAD su mu uvele ekonomske sankcije, a on je uzvratio konfiskacijom američke imovine vredne milijardu tadašnjih dolara. Diplomatski odnosi prekinuti su januara 1961. godine. Iste godine Kastro je objavio da je njegova revolucija socijalistička, a CIA je pokušala invaziju preko Zaliva svinja, koja je propala i smatra se jednim od najvećih poraza američke države ikada.

Kada je Džordž Kenedi objavio da su Sovjetske nuklearne glave raspoređene na Kubi, oktobra 1962. godine  nastupila je jedna od najvećih kriza u istoriji sveta, a planeta nikada nije bila bliža nuklearnom ratu. Rat je izbegnut zahvaljujući diplomatiji.

Sa padom sovjetskog bloka, a time i ekonomskih veza koje su Kubu držale u životu, Kastro zapada u prve probleme. Prvi put, posle dugo godina, on dozvoljava priliv stranog kapitala, ali pod strogom kontrolom.

Vremenom, mnoge zapadne zemlje ponovo su uspostavile diplomatske odnose sa Kubom koji su prekinuti tokom hladnog rata, a da su odnosi otoplili dokaz je bio i dolazak pape Pavla 1998. godine na ostrvo koje je zvanično bilo ateističko.

Kuba je postala i jedno od glavnih turističkih destinacija, što je znatno oporavilo privredu zemlje i omogućilo Kastru da ojača vlast.

S obzirom na to da je na vlasti bio punih 49 godina, Fidel Kastro je čovek koji je, osim pojedinih monarha, najduže vladao nekom državom.

Poslednji veliki govor Fidel je održao na Kongresu komunističke partije aprila ove godine.

"Uskoro ću napuniti 90 godina. Uskoro ću i ja kao i svi ostali dočekati svoje vreme za odlazak. Ali ideje kubanskog komunizma ostaće dokaz da se na ovoj planeti sa teškim radom pojedinca za zajednicu može proizvesti sve što je potrebno za život. Za to se treba boriti i od toga se ne sme odustati!"

Prema rečima Raula Kastra, njegov brat Fidel će danas biti kremiran.