Vojislav Žanetić, koautor hit predstave „Danas nam je divno dno“, u intervjuu za „Alo!” na slikovit način objašnjava kako vidi predstojeće predsedničke izbore, ali i cirkus iz prethodnih nedelja u srpskom parlamentu.

Mi smo malo galsko selo, al‘ nemamo Asteriksa“

- Jedan od mitova u Srbiji jeste mit o normalnom životu. Da će se vratiti ono vreme gde će naš pasoš biti svuda poštovan, bla, bla... Ali naš geopolitički položaj se promenio, a da se mi nismo fizički ni mrdnuli. Nekada smo bili zemlja između dva bloka, a sada smo zemlja okružena jednim blokom. Od pograničnog sela pretvorili smo se u malo galsko seoce okruženo sa svih strana, samo bez Asteriksa, Obeliksa i druida. A ja bih, pre svega, voleo da Srbija postane zemlja intezivnijeg ekonomskog razvoja.

Jedno opšte uverenje ovde je da se menjaju pogrešni ljudi u pravom sistemu, ali ja sam uverenja da dovedeš ovde Angelu Merkel, ona bi na svaka tri dana imala vanredne pres-konferencije, preuveličavala priče o invenstitorima iz UAE i imala bočne pomagače koji urlaju da će protiv nje biti državni udar. Mi želimo da se promene pekari i kore, a ne zalazimo u pitanje od čega je pita. Čitav sistem, od vrednosti do mehanizma, mora da se promeni.

Kako komentarišete ponašanje poslanika u parlamentu?
- Daleko od toga da smo najgori. Setite se samo tuča u drugim parlamentima. Doduše, kod nas se vlast ponaša kao da je još uvek opozicija, a opozicija kao da greškom nije na vlasti, pa to malo stvar čini iščašenom. Što se mene tiče, i partije i celo društvo bi trebalo da se okrenu rešavanju ekonomskih problema u kojima se nalazimo, jer kad brod tone, kakve veze ima ko je kapetan. Čak je u izvesnim slučajevima poželjno i ne biti kapetan u tom trenutku, jer on, kažu, mora da potone s brodom.

Da li je ovo sve u stvari zagrevanje za predsedničke izbore?
- Nije to samo zagrevanje za predsedničke izbore. Vlast svojim stavom želi polarizaciju, a ovi drugi na to pristaju. I sve se na kraju svede na to ko je simpatičan a ko ne, ili ko je koga bolje opsovao. To je neminovnost politike kada pustiš da o njoj brinu samo političari.

Rano je Vuku za memoare

Kako gledate na povratak Vuka Jeremića na političku scenu Srbije?

- Kao neku vrstu prevremenog godišnjeg odmora. Valjda je glupo da čovek u tim godinama piše memoare, jer bi bili debeli kao prosečan ljubavni vikend roman. A ne može da nastavi karijeru kao trener za nove generalne sekretare UN, to se ne trenira - dođe novi generalni sekretar i to je to. Biće mu potrebna podrška političke partije ako će da se kandiduje za predsednika. Svakom političkom proizvodu, pa i onom pristiglom iz Njujorka, potrebna je distribucija.

Koliko je bitno ko će pobediti na predsedničkim izborima?
- Da se naši političari bave heklanjem, oni bi proglasili konac i iglu najvažnijim stvarima na svetu. To kad gledaš koliko je predsednik važan u ovoj državi nama građanima, a koliko političarima. S druge strane, predsednički izbori su važni, jer da Toma nije pobedio na izborima 2012, sada ni Vučić ne bi bio na vlasti. Ali svejedno, postoji disproporcija između strasti koji ljudi iz politike posvećuju tom pitanju i važnosti tog pitanja u životima nas ostalih. Penzioner koji je primio 5.000 dinara pomoći nema tako emotivni odnos prema tome hoće li Toma, Jeremić, Šešelj, Janković ili neko peti pobediti, nego razmišlja koliko ukrštenica može da kupi za tu istorijsku pomoć.

Kada smo kod penzionera, Mrkonjić se pohvalio da će za pomoć od 5.000 dinara kupiti kondome. Kako gledate na to?
- On je čovek koji voli da prigrabi pažnju za sebe. A ako ćemo se ravnati u politici prema tome da li će neko kupiti kondome ili ne ili kakva je današnja prognoza po pitanju državnog udara protiv vlasti... To su jeftine i male stvari. Politika gde je kondom glavna tema ne može da se definiše drugačije nego da zauzima prostor ispod stomaka.

Ko će biti kandidat SNS-a na izborima. Nikolić ili neko drugi?
- To pre svega zavisi od rasporeda snaga unutar SNS-a. Kao i u svakoj partiji, i tu ima struja. A za te i takve struje ja zaista nisam dovoljno posvećen i stručan električar. I ne znam da li iko jeste.

Bez Melanije Tramp ne bi znao za Balkan

Zašto su ljudi u Srbiji toliko proslavljali pobedu Trampa?

- Nisu ljudi toliko proslavljali pobedu Trampa koliko poraz Klintonovih, koji imaju svoju istoriju na ovim prostorima. Ne verujem da Tramp bez Melanije i zna gde je ovaj deo sveta, ali to ne sprečava ljude da se raduju i nadaju. Što je svojstveno za nekog ko živi u debeloj svetskoj provinciji, vrlo daleko od svega, pa čak i od Rusa kojima se tako nadamo.

Koliko su bitni naredni predsednički izbori za Srbiju?
- S obzirom na to da čovek koji zauzima mesto predsednika ima pretežno simboličku vrednost, onda su vam izbori simbolički - nešto kao rušenje Avalskog tornja. NATO je srušio toranj zbog simbolike, a ne operativnih svojstava samog tornja. Pobeda kandidata SNS-a predstavljaće verifikaciju ili neverifikaciju vlasti. Kada bi se organizovao referendum u ovoj državi hoće li se jesti masline sa košticama ili bez njih, i onda bi glavno pitanje bilo šta misli Vučić, pa ako je on za masline za košticama, a većina nije, onda bi to značilo poraz njegove ukupne politike.

Može li Srbija da postane regionalna sila?
- Politiku uvek posmatram tako što gledam najjaču zver, pa onda one sitne. Najjača zver kod nas nisu lokalni političari, pa ni Vučić, velike zverke se nalaze u Vašingtonu, Moskvi, Briselu, Pekingu, Istanbulu... i od rezultata dogovora svih tih zveri zavisiće i ponašanje naše lokalne žabe na svom lokvanju. Mi smo zemlja od sedam miliona ljudi, s visokom stopom nezaposlenosti i uvozimo praktično sve osim vazduha i teško da možemo da budemo regionalna sila. Možemo postati regionalna sila samo ako svi spakujemo kofere i kažemo: „Ako nam ne date ono što tražimo, dolazimo kod nas, a ovo nek ostane prazno, pa neka ga nasele Sirijci, pa se vi slikajte“. A sada se ne pitaš ništa ili ne pitaš se ništa bitno, nego čekaš da se veliki dogovore.

Tadić se ponašao previše holivudski

Kako je Nikolić uopšte pobedio Tadića 2012?
- Tadić se u krizi u kojoj smo tada bili ponašao previše šatro holivudski. Suviše odvojen od realnosti, ta „baci petaka” komunikacija samo je stvarala agresiju kod ljudi i uzrokovala da nestane sa scene. Tako je bilo i sa Hilari. Kao podržala je Bijonse. Koliko to znači nekome ko živi od socijalne pomoći i ko se plaši da će neki Meksikanac da mu otme i to malo para što ima.