Narodni poslanici raspravljaju o budžetu za narednu godinu, a očekuje se da se tokom popodneva u sali pojavi i premijer

Na početku sednice poslanici su ometali ministra finansija Dušana Vujovića da obrazloži predlog budžeta, a predsednica Skupštine Maja Gaojković je zbog toga izrekla opomenu predsedniku Nove stranke Zoranu Živkoviću.

Novi budžet predstavlja nastavak fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi Srbije, rekao je Vujović, obrazlažući pred poslanicima Predlog budžeta za 2017. godinu.

"Ozbiljno je poboljšan kreditni rejting Srbije, koja se danas nalazi samo na jednu ili jednu i po stepenicu do investicionog rejtniga koji omogućava našoj zemlji da bez važećeg aranžmana sa MMF-om da sama pristupa izvorima sredstava na svetko tržištu koji su mnogo jeftiniji u smislu kamatne stope i mnogo izdašniji i bolji po pitanju rokova", rekao je Vujović.

On je istakao da će Srbija imati pristup sredstvima sa kamatom od dva odsto ili niže na deset ili više godina.

Vujović je podsetio da se Srbija nalazi na završnom koraku šeste revizije trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om.

On je rekao da je cilj reformi da se zemljhe izvuče iz teške fisklne situacije.

Vujović je rekao da je Srbija ostvarila ogroman napredak po objektivnim merilima investicione klime, što pokazuje i Duing biznis lista Svestke banke, pošto je Srbija napredovala sa 91. na 47. mesto i našla se u grupi najuspešnijih zemalja koje sprvode reforme.

Živković: Teror većine u Skupštini

Poslanik Nove stranke Zoran Živković izjavio je danas da je na sednici Skupštine dobio opomenu samo zato što je želeo da ukaže na povredu Poslovnika o radu parlamenta i kršenje zakona o budžetskom sistemu. On je kazao da je današnja sednica samo "nastavak divljanja vladajuće većine". On je naveo da je samo želeo da ukaže da je budžet trebalo da bude dostavljen poslanicima 1. novembra i da je bilo neophodno da prodje 15 dana od ulaska u parlament da se zakaže rasprava. Živković je ukazao da su poslanici imali uvid u zakon nepunih 48 sati i da su samo toliko vremena imali da spreme amandmane i da se upoznaju sa budžetom.

 

On je izjavio da su reforme i projekti koji su u toku doveli su do rasta investicione aktivnosti od 5,7 odsto, što će biti jedan od glavnih generatora privrednog rasta u 2017, kao i da će potrošnja doprineti privrednog rastu naredne godine sa oko 1,2 odsto.

"Svi sada priznaju da je relana stopa rasta za iduću godinu tri odsto, što je 0,8 odsto od prvobitne projekcije od 2,2 odsto", rekao je Vujović u parlamentu.

On je rekao da će od tih tri odsto rasta investicije doprineti 1,2 odsto, rast neto izvoza 0,6 odsto, a rast potrošnje 1,2 odsto.

Vujović je naglasio da je veoma zančajno što će se postepeno pojavljivati potrošnja kao elementa u povećanju privrednog rasta.

Prema njegovim rečima, ranije su svi očekivali deficit od 2,8 odsto za 2017, dok je sada spušten deficit opšte države na 1,7 odsto, uključujući predviđeno povećanje plata i povećanje investicione aktivnosti odnosno kapitalnih rashoda.

Vujović kaže da će deficit do kraja godine biti dvostruko manji od planiranog, oko 2 do 2,1 odsto, a realno je da bude i bolji od toga.

Deficit će biti možda i manji čak i kad se preuzumu dugovi nekih preduzeća u hemijskom komplesku, rekao je Vujović.

Vujović je rekao da je Srbija imala u prvih 11 meseci suficit od oko 40 milijardi dinara, čime malo ko može da se pohvali.

Srbija ne mora da pozajmljuje sredstva da bi finansirala deficit tekućeg bilansa, rekao je Vujović i dodao da se radi na smanjenju troškova javnog duga i oslobođanju od plaćanja visokih kamata.

Vujović je ukazao da postoji rast zaposlenosti, što potvrđuju podaci centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Prosečan broj zaposlenih u oktobru 2016. godine povećan je za 1,4 odsto, što je rezultat rasta zaposlenosti u privatnom sektoru, istakao je ministar.

On je dodao da je prema podacima NSZ broj nezaposlenih na kraju oktobra bio 686.727 lica, što je manje za 4,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prema njegovim rečima, razlika između zarada u javnom i privatnom sektoru smanjila se sa 15 na pet odsto, istakao je Vujović.

Takođe, istakao je da je prosečna neto zarada povećana u periodu januar-oktobar 2016. godine za 2,7 odsto, što je rezultat zarada u oblasti prerađiavčke industrije i trgovine, odnosno u realnom sektoru.

Prosečna neto zarada u javnom sektoru je blago povećana u periodu januar-oktobar 2016. za 0,9 odsto, kao rezultat dozvoljenih unapređenja i smanjenja broja zaposlenih, dok je u privatnom sektoru zarada povećana 3,8 odsto.

"To je ono što želimo, da se smanjuju razlike u platama i da rastu realne zarade u priavtnom sektoru", rekao je Vujović, navodeći da se postepeno stvaraju uslovi da potrošnja počinje da predstavlja jedan od izvora rasta.

Vujović je istakao da je Srbija ostvarila 110 milijardi dinara veće prihode od prvobitnog plana, a jedan od razloga je oživjlavanje privrednog rasta. On je precizirao da je 60 milijardi dobijeno naplatom poreza, a 50 milijardi dinara uštedom, te da je dobro da se takav trend nastavi.

On je, međutim, napomenuo da Srbija plaća 'interkalarne' kamate za oko 3,5 milijardi evra neiskorišćenih kredita, koje je u prošlosti neodgovorno odobravala prethodna vlast ističući da vlada želi da reši korak po korak to nasleđe iz prošlosti i da su zato uključeni u budžet za 2017. projektni zajmovi od 43,5 milijardi dinara.

"Niste znali dinamiku korišćenja, zbog čega mi u neiskorisćenim kreditima imamo čak 3,5 milijarde evra", rekao je Vujović.

On je kazao da je reč o 'interkalarnim' kamatama - koje se obračunavaju i naplaćuju samo za vreme korišćenja kredita, u toku grejs perioda.

"To nam je bilo nasleđe iz prošlosti koje želimo da potpuno eliminišemo. Ove godine pravimo krupan korak da sve projektne zajmove od 43,5 milijardi dinara ukljucucjemo u budžet", naglasio je ministar finansija.

On kaže da će deficit od 69,1 milijarde obuhvatiti 43,5 milijardi projektnih zajmova, tako da je pravi deficit preostalih 25,6 milijardi, što iznosi 0,6 odsto BDP-a.

"Ta cifra predstavlja rekord u budžetu koji je podnet parlamentu na razmatranju od 2000. na ovamo. Vlada nikada parlamentu nije podnela budžet koji je imao manji deficit, ja bih se kao ekonomista plašio da predložim bolje od toga", naveo je Vujović nakon čega je pozdravljen aplauzom poslanika.

Predlogom zakona o budžetu za 2016. godinu predviđeni su prihodi od 1.092,9 milijardi dinara (u 2016. prihodi bili planirani na 997,4 milijarde), a rashodi 1.162 milijardi dinara (u 2016. godini 1.119 milijardi), tako da će deficit iznositi 69,1 milijardu dinara (121,8 milijardi u 2016).

Budžetski deficit je na nivou opšte države, kada se uračunaju svi projektni zajmovi koji iznose 43,5 milijardi dinara, 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je deficit budžeta Republike 1,6 odsto.

Budžet je projektovan na proceni da će rast BDP biti tri odsto, a da će inflacija iznositi 2,4 odsto.

Rashodi za ukupne kapitalne investicije u 2017. godini na nivou opšte države iznosiće 147 milijardi dinara, što je 3,3 odsto BDP-a.

Za plate zaposlenih u državnoj službi predviđeno je 253,7 milijardi dinara, što je za 0,8 odsto više nego ove godine jer će u januaru zaposlenim u delu javnog sektora biti povećana primanja od tri do šest odsto. U januru će biti povećane i penzija za 1,5 odsto.

Za dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznosiće 232,9 milijardi dinara, pri čemu će Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje dobiti 201,6 milijardi dinara.

Rashodi za otplatu kamata iznosiće 133,9 milijardi dinara i manji su za šest milijardi dinara nego u 2016. godini.

Troškovi za nabavku roba i usluga biće 105,9 milijardi dinara, za socijalnu zaštitu 115,6 milijardi, a za subvencije 84,4 milijarde.

Planirani prihodi budžeta veći su za 18,9 milijardi dinara, ili za 1,8 odsto nego u 2016. godini, od čega su poreski prihodi povećani za 36,5 milijardi, odnosno za 4,1 odsto, a neporeski prihodi trebalo bi da budu manji za 17 milijardi dinara, ili za 12,2 odsto.

Poreski prihodi u 2017. godini predviđeni su u iznosu od 916,8 milijardi dinara, a neporeski 162,2 milijarde dinara. Očekivane donacije su 13,5 milijardi dinara, odnosno 1,2 odsto ukupnih prihoda budžeta.

Prihodi budžet po osnovu poreza na dohodak trebalo bi da iznose 56 milijardi dinara, 14,3 odsto više nego u 2016. godini. Od poreza na zarade planirani su prihodi od 29,2 milijarde dinara, a do porez na dobit 74,4 milijarde dinara, nešto više nego ove godine.

Budžetski prihodi od naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) po proceni Vlade Srbije iznosiće 466 milijardi dinara, što je povećanje od 4,1 odsto u odnosu na 2016. godini, a prihodi od akciza 271,4 milijardi dinara.

Od naplate carina očekivani prihodi su 38,6 milijardi, 3,5 odsto ukupnih prihoda budžeta u 2017.

PASTOR: RADULOVIĆ MINIRA

Šef poslaničke grupe SVM u Skupštini Srbije Balint Pastor ocenio je da je sadašnji saziv parlamenta korak unazad u odnosu na prošli i da je problem poslanička grupa Dosta je bilo.

"Problem je zato što postoji jedna poslanička grupa koja želi sve da radi na neki drugi način u odnosu na ustaljenu praksu koja postoji 25, 26 godina", rekao je Pastor za "Politiku", navodeći da misli na poslaničku grupu Dosta je bilo.

"Ipak je ovo 11. saziv republičkog parlamenta od 1990. godine i postoji utvrđena praksa i običaji koju svi poslanici i sve poslaničke grupe treba da poštuju", rekao je šef poslaničke grupe SVM.

"Svako zastupa interese birača onako kako misli da je najcelishodnije. Neke stvari su za nas poslanike iz SVM prilično strane i neke postupke ne razumemo. Mi našim argumentima zastupamo mađarske interese i svih onih zahvaljujući čijim glasovima se nalazimo u Narodnoj skupštini", rekao je Balint Pastor.

Kada je reč o predsedničkim izborima, on je kazao da o tome nije razgovarano unutar SVM, a ni sa koalicionim partnerima i da je još rano dati odgovor na to pitanje.