- Kada krećem u školu, najpre se pozdravim s mamom. Onda pitam baku da li joj je dala lek - kaže Marija, čija je majka pre sedam godina, nakon porođaja, kada je nju donela na svet, zbog sepse zapala u budnu komu.

Svih sedam godina Danijela je u postelji, a njena Marija svakog dana priprema po jedan crtež ili majci otpeva i odrecituje pesmu u nadi da će dopreti do nje.

Ćerkica se raduje svakoj maminoj reakciji, jer je to jedina komunikacija koju ima sa njom.

- Marija brine o Danijeli kao odrasla i stalno me zapitkuje o stvarima koje je njena mama volela dok je bila zdrava. Prikuplja informacije o omiljenoj Danijelinoj boji, mestima na koje je volela da ide. Iščekuje njeno ozdravljenje i želi da bude spremna kada do toga dođe i da je iznenadi svim što je naučila – priča kroz suze Danijelina majka Vesna.

Njena ćerka je pre sedam godina zapala u budnu komu i nije nikog prepoznavala, niti se pomerala. Potom je uz rad lekara uspela da pomera noge i ruke. Lekari su je naučili i da guta hranu. Nedavna terapija u Nemačkoj dala je novu nadu.

Opširnije na Blic.rs.