Istraga je obustavljena protiv još osam osoba.

Karić je sada slobodan čovek i trebalo bi da bude povučena poternica koja je za njim raspisana pre skoro 11 godina.

Protiv Karića, koji je van Srbije od 2006. godine, nedavno je zbog zastarelosti obustavljen i postupak u Višem tužilaštvu u Beogradu po optužnici iz 2010. kojom se teretio za zloupotrebu službenog položaja, odnosno izvlačenje novca iz "Mobtela".

Bogoljub Karić se oglasio na Fejsbuku

"Dragi moji podelio bih sa vama, koji mi svojim komentarima pružate veliku podršku u nastojanjima da zajedno stvorimo bolju i lepšu Srbiju, najnoviju i najradosniju vest: Posle dvadeset godina sumnjičenja da sam navodno zloupotrebio položaj u privatnoj kompaniji, obustavljena je istraga koja je protiv mene vođena. Ponovo se potvrdilo staro pravilo da je pravda spora, ali dostižna. Zahvaljujem se svima vama koji ste verovali u mene i pravdu i nadam se da ćemo zajedno nastaviti dalje; Da gradimo Srbiju kao lepše mesto za sve nas, našu decu i decu naše dece.

Srbija ima snage!
Sve vas voli i do skorog vidjenja pozdravlja Vaš Bogoljub Karić", piše na Fejsbuku

Njemu i njegovoj porodici sada će morati da bude vraćeno više skupocenih automobila, kuća, lokala... koji su privremeno bili zaplenjeni tokom istrage i povereni na čuvanje Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

U saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal precizira se da je pored Karića obustavljena istraga zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica i za Vidomira Parežanina, Pante Uroševića, Miše Kuzmanovića i Smilje Mladenović.

Istraga je, kako se podseća, vođena zbog sumnje da je, u periodu od aprila 1994. godine do februara 1997. godine (delimično za vreme međunarodnih sankcija), tokom osnivanja Preduzeća za mobilne telekomunikacije "Srbija BK PTT doo - Mobtel" i unošenja osnivačkog kapitala, Kariću i preduzeću BK Trade" Inc., suosnivaču "Mobtel-a", pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 21.980.551,98. američkih dolara, na ime razlike između stvarne i lažno prikazane vrednosti unete opreme.

Istraga je započeta u Okružnom javnom tužilaštva u Beogradu 18. februara 2006. a kasnije ju je preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Nakon što je preduzelo niz radnji, Tužilaštvo je 2015. godine odbilo kao suvišne predloge odbrane za preduzimanje novih dokaznih radnji, posle čega je sud usvojio žalbe odbrane izjavljene na odluku tužilaštva i naložio ispitivanje većeg broja svedoka i pribavljanje brojnih materijalnih dokaza.

Po preduzimanju navedenih radnji tužilaštvo je u više navrata odbijalo predloge odbrane da se odredi novo ekonomsko-finansijsko veštacenje.

Međutim, krajem 2015. godine, odlukom suda tužilaštvu je naloženo da se izvrši dopunsko ekonomsko-finansijsko veštacenje koje treba da uzme u obzir nove okolnosti koje su navedene u Izveštaju DOO „ALFA PROFIT", iz Moskve, koji je, u međuvremenu, dostavila odbrana, a tiču se procene vrednosti troškova koje je imao strani ulagač, „BK Trade" Inc., prilikom isporuke opreme.

Novim veštačenjem je utvrđeno da je prilikom unošenja osnivačkog kapitala u „Mobtel", odnosno prilikom nabavke i isporučivanja opreme potrebne za izgradnju sistema i rad ovog preduzeća, suosnivač BK Trade" Inc. imao opravdane troškove na ime transporta opreme iz Švedske i Rusije, carina, osiguranja i druge nužne troškove u navedenom iznosu, koji nisu prikazani prilikom fakturisanja.

Iz toga je kako je ukazalo tužilaštvo, proizišao zaključak da nije pribavljena protivpravna imovinska korist.

Tužilaštvo je takođe obustavilo istragu koja je vodena protiv Bogoljuba Karića, Sretena Karića, Olge Erdeljanović i protiv Zorana Karića, Dragomira Karića i Olivere Nedeljković zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica.

Istraga je u tom slučaju zapoceta proširenjem već pomenute istrage zbog sumnje da je u periodu od avgusta 1999. godine do oktobra 2000. godine, Bogoljubu Kariću, Sretenu Kariću, Zoranu Kariću, Dragomiru Kariću i Oliveri Nedeljković zloupotrebom novčanih sredstava „Mobtel-a", koja su se nalazila na računu otvorenom kod „Astra" banke, pribaljena protivpravna imovinska korist, u iznosu koji prelazi 1.500.000 dinara.

Takođe, da je njihovim delovanjem istovremeno omogućeno jednom broju preduzeća sa Kipra dobijanje deviznih kredita bez garancija.
Tužilaštvo je ukazalo da se tokom istrage nije moglo doći do dokumentacije na osnovu koje bi se utvrdile činjenice koje bi potvrdile osnove sumnje da je izvršeno krivično delo, jer je utvrđeno da je u periodu postupka likvidacije nad „Astra" bankom u prostorijama zapečaćenim od strane suda, u kojima se nalazila dokumentacija, izbio požar u kome je izgoreo deo dokumentacije važan za postupak.

Pored toga, i pored više zahteva za međunarodnu pravnu pomoć koje je sud, tokom više godina, slao nadležnim organima na Kipru, kiparski organi nisu dostavili dokumentaciju koju je sud tražio, a koja je bila neophodna za utvrđivanje cinjenica kljucnih za ovaj postupak.