Čovek koji danas poseduje imperiju "Cepter internešenal", koja zapošljava više od 120.000 ljudi i čija se vrednost procenjuje na nekoliko milijardi evra, prve "ozbiljne novce" zaradio je još kao tek svršeni osnovac, tokom školskog raspusta.

Ispunite sami svoje želje

Filip Cepter će novogodišnje praznike provesti kod kuće u Monaku, sa porodicom, dok će Novu godinu u društvu porodice i najbližih prijatelja dočekati u jahting klubu u tom gradu. Godine očito ne broji, te čitaocima "Alo!" poručuje: - Još jedna godina više ili još jedna godina manje, kako god, ispunite sve svoje želje, jer same od sebe se neće ostvariti. Srećno!

- Odmah po završetku osnovne škole radio sam šest nedelja na održavanju i čišćenju zaštitnog nasipa u slučaju poplava. Radio sam, sećam se, punih šest nedelja, i subotom i nedeljom. Taj novac mi je bio potreban za kupovinu bicikla, jer je moja nova škola, Gimnazija u Bosanskoj Dubici, bila izmeštena iz grada i bila je udaljena nekoliko kilometara. Tako sam imao dve opcije, ili da u školu idem školskim autobusom, tako da nepotrebno stižem u školu čak sat ranije, ili da idem peške, za šta je bio potreban sat hodanja - priseća se Cepter.

Bila je tu i treća opcija, iako ne pristupačna svima.

- U to vreme, bar u toj sredini, kupiti bicikl bio je prilično veliki finansijski napor. Imali su ga zaljubljenici u vožnju. Novac koji sam zaradio nije bio dovoljan za kupovinu bicikla, pa mi je majka pomogla. Bicikl sam voleo i bio sam jedan od najvećih virtuoza - pohvalio nam se Cepter i dodao da je bicikl nakon nekoliko godina imala većina ljudi. Rad je tada ozbiljno shvatio, a zarada mu se osladila.

- Posle tog prvog zarađenog novca i zadovoljstva koje sam osetio za svaki naredni raspust sam vredno radio. Kasnije, kao student, radio sam preko studentske zadruge i u toku godine, i to sve moguće poslove. Nikad nisam prestao da radim i, naravno, da zarađujem, a prvi zarađeni novac i prva radna obaveza su mi bili vrlo značajni - zaključuje Cepter