Izvor iz istrage kaže da je Ivan, između ostalog, iz muzeja ukrao zlatnu kutiju za šibice, srebrnu kutiju za lekove, jedan zlatni pehar iz kog može da se pije, nekoliko skupocenih igala za kravatu i novčiće stare najmenje 2.000 godina, još iz rimskog perioda.

- On je u mladosti imao problem sa drogom, ali je uz pomoć porodice uspeo privremeno da se "skine". Našao je posao u firmi za obezbeđenje i zaposlio se kao čuver u muzeju istorije Jugoslavije. Međutim, nedavno je imao smrtni slučaj u porodici, verovatno je zbog toga i opet počeo da se drogira - navodi izvor.

Kako je sve češće posezao za drogom, takom mu je trebalo sve više novca da zadovolji zavisnost.

- Palo mu je na pamet da počne da krade eksponate koje je Tito dobijao od raznih državnika. Najpre je počeo da krade novčiće koje datiraju još iz rimskog doba, pre Hrista. Kako bi ih izvukao iz vitrine, na njihovo mesto bi postavio običbne današnje kovanice od po dva dinara. Kad je video da mnogi u muzeju gledaju samo ovlaš u vitrine, polakomio se. Odnosio je redom skupocene šibice i lekove, pehar i igre - objašnjava sagovornik.

Inače, Milovanović je krao te predmete tako što je sam pravio specijalni alat, koji je zavlačio u izložbene vitrine, magnetom privlačio eksponate, a zatim bi ih uzimao i stavljao u džep. Po završetku smene, obično noćnem iznosio bi plen iz muzeja.

Ivan je dragocenosti koje predstavljaju kulturno i istorijsko dobro nosio u zlatare, koje su mu u dva navrata isplatile više od dva miliona dinara.

Milovanovića je u krađi snimila kamera za video-nadzor, a potpisom eksponata utvrđen je manjak.

Nakon hapšenja priznao je da ej bio zadužen upravo za čuvanja eksponata izloženih u okviru zbirke "Pokloni i lični predmeti Josipa Broza Tita".

Deo ukradenih predmeta policija je pronašla i vratila Muzeju.