Naime, prosečno domaćinstvo koje broji tri člana u Srbiji, 2009. je imalo na raspolaganju ukupno 47.639 dinara mesečno, dok su ukupni troškovi domaćinstva iznosili 43.198 dinara. No, na kraju trećeg kvartala 2016, domaćinstva su mesečno raspolagala sa 60.011 dinara, ali su zato i troškovi bili znatno veći, ukupno 60.615 dinara. Takođe, te 2009. mesečni troškovi domaćinstva su bili manji od prihoda, i to za oko 4.400 dinara. No, prošle godine, nakon podmirenja svih troškova, domaćinstva su bila u minusu za oko 600 dinara mesečno, za koliko su bili veći troškovi od prihoda.
Da sve veći udeo troškova u prihodima pokazuje pad standarda građana, smatra ekonomista Ljubomir Madžar.
- Može biti da do toga dođe zato što prihodi rastu sporije od troškova ili pak zato što su se troškovi generalno povećali, no pretpostavljam da je ipak došlo do pogoršanja standarda. Ne verujem da se narod u Srbiji dao na neko veliko troškarenje, naprotiv, pre bi se reklo da manje troše, što se vidi i u prodavnicama, sve je manje i manje u korpama i sve su manji iznosi koji se plaćaju na kasama. Svi su izgledi da nam se standard smanjio - ocenjuje Madžar za “Alo!”.
Kako dodaje, treba imati u vidu i odakle se ti troškovi finansiraju, te da je jedan od načina i zaduživanje u bankama.
- Zadužuju se građani kod banaka, putem gotovinskih kredita i slično, čija otplata takođe ulazi u izdatke domaćinstva - napominje Madžar.
Da su na rast rashoda verovatno uticali dobrim delom i krediti, smatra i dr Milojko Arsić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu.
- U poslednjih četiri, pet godina, nije bilo nekih velikih promena standarda. Verujem da više trošimo nego što zarađujemo zato što se više i zadužujemo. To zaduživanje omogućava da građani privremeno više troše nego što zarađuju, ali će zato u budućnosti morati da manje troše kada dođe vreme da se vraćaju dugovi. To će biti lako ako privreda bude napredovala, pa i plate budu rasle, ali ako se to ne dogodi, biće problema sa vraćanjem dugova - zaključuje Arsić.
Komentari (9)