Dok su kolači i torte za većinu ljudi sastavni deo slavlja, za njih, bar do danas tako nešto nije bilo moguće. Najsrećniji je rođendanac Jovan (17), Oliverin stariji brat, čiju je rođendansku žurku upotpunilo društvo prijatelja, učiteljice Jelene Šobot i Milice Ignjatović sa porodicom.
- Raspoložen sam i jako srećan. Nisam ni sanjao da će mi se dešavati ovako lepe stvari. Od učiteljice, mame i sestara dobio sam na poklon parfem, kaladont i četkicu. Mama mi je umesila prelepe kolače i pripremila grickalice. A od Milice i njene porodice sam dobio divnu tortu i džemper na poklon. Oni su nam doneli i hranu. Zahvalan sam njima i učiteljici na svemu što rade za nas. Zaista predobri ljudi, nemam reči. Sve je super, samo, pomalo mi nedostaje tata, navikao sam da me za rođendan iznenadi nekom sitnicom - kaže on i dodaje:
- Upisao sam večernju školu, uzbuđen sam jer uskoro počinju časovi. Shvatam koliko je obrazovanje bitno, i da je to ono što majka želi za mene, a znam da bi i tata bio ponosan da vidi kako držim diplomu u rukama. Voleo bih da imam kompjuter. Pričaju mi drugari da znači u učenju jer mogu da se pronađu i nauče stvari kojih nema u knjigama.
Olivera nam je otkrila da se Jovan rasplakao jer je navikao da slavi rođendan u tatinom društvu, ali je dodala da zato ona misli na njega i da je veoma obradovalo što je mogla da učestvuje u kupovini i izboru poklona.
- Čitavu noć smo sestra i ja smišljale kojim poklonom bi mogle da ga obradujemo. Presrećna sam, jer smo odabrale ono što mu se dopada, videla sam po njegovom osmehu. Jako sam se iznenadila kada sam shvatila da je mama napravila kolače. Nisam znala da zna da ih umesi, jer je nikad pre nisam videla da pravi bilo šta. Možda jer mi nismo imali kuhinju - kaže ona i podseća nas da nakon 15 dana kreće u školu gde jedva čeka da vidi svoje drugove i da se ispriča sa najboljom drugaricom. Skromno nam je dodala da njoj više ništa nije potrebno.
Tatjana, Oliverina mama kaže za “Alo!” da je malo reći da je presrećna.
- Iznenadila sam se jer me je neko pustio u svoju kuću, u kojoj se osećam kao da je moja. Ja mislim da sanjam, jer nisam navikla na toplu ljudsku reč i da mi neko ukaže poverenje. Prvi put, posle mnogo vremena osećam se kao čovek, kao majka. Sve to dugujem učiteljici Jeleni i Milici, koje su me podsetile kako je to biti poštovan i uvažavan. Rođendan sam pripremila skromno, napravila sam mantije i koh preliven šerbetom. Rasplakala sam se kada sam shvatila da me deca nikad nisu videla da pravim kolače. To me je beskrajno rastužilo. Nadam se da oni shvataju da nisam imala od čega - kaže Tatjana.
Komentari (10)