- Niko nije adekvatno kažnjen ili pravedno osuđen. Izloženi smo diskriminaciji od samog početka naše tužne priče - priča Nataša Sćepanović, koja je na čelu Asocijacije porodica srpskih žrtava.

Marinko Đurić, čiji je otac sa još šest rođaka odlučio da ostane u Istoku, iako su 1999. sprske snage počele sa povlačenjem, a snage NATO još nisu bile na terenu, kaže:

- Verovali su da su bezbedni pošto nisu počinili nikakav zločin. Nikad ih nisam više video. Njih šestoro je ubijeno, a sedmi član porodice je nestao i ništa ne znamo o njegovoj sudbini - kaže Đurić.

Za Berijanu Mustafu, 35-godišnju albansku novinarku, Specijalni sud je „poslednja nada”, jer je njen otac, Džemajl Mustafa, bio savetnik bivšeg kosovskog predsednika Ibrahima Rugove i politički protivnik OVK, a ubijen je 2000. godine nakon što je kritikovao tu terorističku organizaciju.

- Ukoliko sud ne uspe da ustanovi odgovornost, zatvoriću to poglavlje svog života i više neću čekati - kaže ona.