Mnogi danas praznuju, a da pojma nemaju šta slave, važno je samo da je slobodan dan. Na ulici ćete kada pitate ljude šta se slavi dobiti različite odgovore, neko će reći: „Sretenje”, misleći na praznik Srpske pravoslavne crkve, drugi će kao iz topa reći: „Izlazak medveda iz jame i predskazanje kraja zime”, a biće tu i onih koji će reći: „Dan državnosti”, ali što baš danas nemaju predstavu.

Očigledno da je život pod komunizmom do te mere obesmislio naše praznike i da ljudi za Dan državnosti još priznaju samo 29. novembar, kada su se organizovali svinjokolji i kada su se družili sa prasećom glavom i kupus salatom, ali vreme je da tome stanemo na put. Počnimo konačno da slavimo Srbiju, našu ponosnu zemlju, i da znamo da za Sretenje ne čekamo da li će mečka videti svoju senku, već da je tog dana Karađorđe 1804. godine u Orašcu poveo Srbe u oslobođenje od turske vlasti, kao i da je 1835. godine proglašen prvi srpski ustav.

Da, baš to slavimo, jer smo još 1835. godine imali Ustav na kojem nam je zavideo čitav civilizovani svet i koji je svima jasno stavio do znanja da je Srbija savremena, demokratska i civilizovana država.

Bilo kako bilo, nemojte se radovati Sretenju zbog dva slobodna dana, već se tog dana setite i naših slavnih predaka koji nam ostaviše državu u amanet, ali nas i naučiše pravim vrednostima, kao što su borba za slobodu, jednakost i poštenje, koje ćemo mi našoj deci preneti i Srbija će nam tako biti večna i slavna.

Ugledajmo se na naše pretke, hodimo čvrsto i odlučno njihovim stopama, manimo se svinjokolja i ostalih trica i budimo ponosni na našu Srbiju!