To bi u svakoj uređenoj državi trebalo da znaju bezbednosne službe. I shodno tome da savetuju predsednika države, a i sve ostale, gde i sa kim treba da se pojavljuju, koga da primaju u goste i kome da idu u pohode. Kod nas, nažalost, izgleda nije tako. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić se pre nekog vremena javno na televiziji odrekao usluga Bezbednosno-informativne agencije jer on ništa ne veruje našim bezbednjacima. A kome veruje? Čast poštenom svetu, ali na Andrićev venac zajedno sa Nikolićem umarširali su određeni ljudi kojima tamo nije bilo mesto. I ne samo to, pojedinima od njih, po svoj prilici, mesto je bilo iza rešetaka. Razlog zašto se tamo nisu našli treba tražiti upravo u političkim i drugim vezama. I tako, sve ukrug, običnim ljudima može da se desi da im izvršitelji zaplene sve što imaju zbog nekog smešnog duga, dok razni sumnjivi biznismeni godinama i decenijama uspešno plivaju kroz mulj i niko da im stane na put.

Da ne govorimo o rušenju ugleda zemlje i stranim obaveštajnim službama, koje tako dobijaju priliku da ucenjuju funkcionere preteći da će ih kompromitovati ukoliko ne služe njihovim interesima. A ti interesi vrlo često mogu biti na štetu naše države. Zato je prosto neverovatno kakvim se polusvetom okružio predsednik Srbije, koga je izabrao za savetnike i ko su mu ljudi od poverenja. Da je imalo iskreno njegovo zaklinjanje da voli Srbiju više od svih nas, valjda bi i o tome morao da vodi računa. Nije svejedno da li će ga se ljudi kad više ne bude na toj funkciji sećati kao dobrog predsednika ili pokrovitelja sumnjivih biznismena.