Osam naših građevinaca koji su novembra 2016. otišli u Kuvajt da rade do danas nisu dobili ni jednu jedinu platu, pa ne da nisu ništa zaradili već nemaju novca ni da se vrate kući. Sporno gradilište na kojem su bili uposleni već je poznato javnosti i to po tome što su na njemu ranijih godina poginula tri radnika.

Naime, naši radnici su put Kuvajta otišli preko beogradske kompanije „Belim industries“. Imaju uredno potpisane ugovore sa tom firmom, u kojima se, između ostalog, navodi da im firma pokriva sve troškove puta i smeštaja u Kuvajtu, 600 dolara mesečno za hranu, kao i platu od 1.500 dolara za 250 sati rada mesečno, odnosno šest dolara po satu. Takođe se navodi da “Belim industries” obezbeđuje radnicima svu potrebnu zaštitnu opremu, materijal i alat za rad, kao i da snosi troškove osiguranja.

No, iako na papiru sve deluje dobro, oni u Kuvajtu nisu isplaćeni, te su bili prinuđeni da se obrate našoj ambasadi u toj zemlji.

- Oni su u ambasadi pokazali ugovore o radu koje imaju sa srpskom kompanijom, kao i privremene radne vize, ali kako nemaju potpisane ugovore i sa kompanijom iz Kuvajta, i u samoj ambasadi nisu bili sigurni na koji način da intervenišu - navodi se na sajtu „imigrantrights.org“, kojem su se Srbi obratili.

Takođe se navodi i da su radnici bili angažovani da rade na jednom građevinskom projektu, dok su zapravo radili na drugom. Portal podseća i da u Kataru radnici koji reše da se pobune protiv loših i nebezbednih uslova na radu, te neisplaćivanja zarada, često budu kažnjeni ili čak deportovani.

Inače, neki od osam srpskih radnika koji su se obratili našoj ambasadi u Kuvajtu su Boban Živković, Sveta Andrejić i Goran Andrejić, kao i Vanja Isaretović.

Iako smo juče pokušali da dobijemo komentar u kompaniji „Belim industries”, do zaključenja ovog broja niko od nadležnih u toj kompaniji nije nam odgovorio. Ni iz Ministarstva spoljnih poslova do zaključenja ovog broja nije stigao odgovor.