U razgovoru za „Alo!” beogradski advokat i policijski ekspert otkriva da je Darko Šarić, koga su brojni mediji posle hapšenja prozvali „pljevaljski narko-bos“, hteo da ga baš on brani na sudu i nudio mu mogućnost da uzme najveći honorar u istoriji srpskog pravosuđa!

- Nije pitao za cenu. Nismo se lično videli, jer je tada bio u pritvoru. Sa mnom je stupio u kontakt preko jednog posrednika. Šarićev prijatelj je doneo papir i rekao mi da je potrebno samo da upišem cifru! To sam odbio, kao član Komiteta za droge UN i Međunarodne policijske asocijacije za suzbijanje droge, jer bi to bilo u suprotnosti sa principima koje zastupam u borbi protiv narkotika - kaže Nicović.

Na pitanje da li će istina o Meljaku i likvidaciji Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma biti otkrivena, on odgovara tvrdnjom da hoće.

- Obračun u Meljaku je insceniran. Na osnovu svog policijskog iskustva tvrdim da je to bila obična likvidacija. Oni su u torbama nosili tri miliona evra i hteli su da otkupe svoje živote. Međutim, do pregovora nije ni došlo, a nestali su i oni i novac. Svedočenje o Meljaku može da dovede do nalogodavaca ubistva Zorana Đinđića. To će pre ili kasnije biti otkriveno - tvrdi Nicović.

Sa Miloševićem sam se sukobio zbog Arkana

Na pitanje šta je presudilo da napusti policiju i počne da se bavi advokaturom Nicović otkriva da se to desilo posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem.

- Zastupao sam stav da je nužna dekriminalizacija MUP-a i da niko, pa čak ni policajci ne smeju biti izuzeti od istrage, bez obzira na političku zaštitu. Sa Miloševićem sam došao u sukob zbog Arkana. Rekao mi je da sam američki čovek i da ne razumem trenutak važan za državu, jer ljudi kao on krvare za Srbiju. Ja sam tvrdio da niko ne sme da bude zaštićen i da je mafija ušla u sport preko Arkana. Rekao mi je da se ne uklapam u tim i da moram da idem. Tadašnji ministar policije Sokolović mi je napisao otkaz - seća se nekadašnji načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja droge i načelnik Uprave za suzbijanje kriminaliteta gradskog MUP-a.

Bio je advokat generala Vuka Obradovića u seks-aferi. Najmlađi general u istoriji JNA i tadašnji potpredsednik u vladi Zorana Đinđića bio je optužen za seksualno uznemiravanje. Optužbe protiv njega uputile su najbliže saradnice iz Socijaldemokratske partije, Ljiljana Nestorović, tadašnja novinarka „BK televizije“ i portparol te stranke, i Jelena Milenković, tadašnja devojka Slobodana Orlića i poslanica SD-a. Nicović je od starta tog skandala tvrdio da je reč o pokušaju političke eliminacije njegovog branjenika.

Razbojniku svi advokati u sudnici ličili na gangstere!

Marko Nicović se seća jedne anegdote iz sudnice kada je branio jednog mladića koji je bio optužen za razbojništvo.

- U završnoj reči sam pitao sudiju: „Recite mi da li vam moj branjenik liči na kriminalca? Ali pre odgovora prvo pogledajte prisutne advokate!” U sudnici je bilo nas pet -šest advokata i bilo je interesantno što smo baš svi tog dana imali prugasta odela, nalik onima koje je nosio mafijaški šef Al Kapone! Sudija je pogledao mog klijenta, a potom advokate, i počeo da se smeje! Potom su svi u sudnici počeli grohotom da se smeju - prepričava Marko Nicović.

U slučaju protiv manekena Damjana Perovića, sina ambasadora Crne Gore u Švajcarskoj, zastupao je Beograđanku koja je tvrdila da se mladić satima iživljavao nad njom.

- Devojka je imala 53 povrede na telu. Apelovao sam na sudiju da ga ne pušta na slobodu i to je uticalo da mu pritvor bude produžen. Međutim, majka ove devojke mi je tokom postupka otkazala punomoće. Ubrzo posle toga mladiću je stavljeno na teret nanošenje lakih telesnih povreda. Ko zna šta se tu desilo... - sumnjičavo navodi naš sagovornik.

Imao je i maratonske sudske postupke, a najduže je trajala parnica u kojoj je zastupao spoljnotrgovinsku firmu „Interspid” , koja je široj javnosti postala poznata kada je Marko Milošević počeo da vozi automobilske trke za njihov tim.

- Parnica je počela 2006, a završena je tek pre mesec i po dana. Okončana je povoljno po moje klijente, tako da sam, posle svega, zadovoljan - iskreno kaže naš sagovornik.

Dali bi 200 miliona € da iskupe krivicu

Nicović kaže da je afera „citostatik” najteži slučaj u kojem je bio angažovan.

- Branio sam doktora Zorana Tomaševića. I dalje smatram da država nije postupila pravilno. Tužilaštvo je sa optužnice skinulo predstavnike farmaceutskih kuća, jer su po osnovu oportuniteta, tačnije dogovora sa tužilaštvom, uplatili milion i po dinara u budžet u zamenu za odustajanje od krivičnog gonjenja. Reč je o licemerju predstavnika države i pravnom paradoksu. Sa njima je napravljen dil i država ih je oslobodila. Po zakonu, treba da odgovaraju i oni koji primaju mito, ali i oni koji daju. Ubeđen sam da bi oni dali i 200 miliona evra da iskupe krivicu samo da je država tražila toliko - tvrdi Nicović.