Optuženi je bio ubeđen da će vlaškom magijom „zavezati“ sudiji jezik, i to maramom kojom se pobrađuju mrtvaci kako ne bi mogao da mu postavlja pitanja!

- Svojevremeno sam u Smederevu branio dilera, Vlaha iz Petrovca na Mlavi, starog pedesetak godina. I on mi kaže: „Slušaj, kad mi žena donese paket, nek mi donese i maramče”. Ja ga pitam: „Kakvo maramče?”, a on mi kaže: „Zna ona!”, Preneo sam poruku njegovoj ženi, iako mi ništa nije bilo jasno. Dođem posle dve nedelje opet kod njega, a on će meni opet: „Reci ženi da ne valja ono maramče, nek donese drugo!”. Ja mu kažem: „Nemoj da se vešaš ovde”, a on meni kaže: „Neću, to je nešto naše, vlaško”. „Znaš ono maramče što se vežu čoveku oko glave kad umre? To je mnogima pomoglo kod nas u mestu. Odeš na suđenje, staviš maramče u džep i sudiji se odmah vežu usta i ne može ništa da te pita! Mnogima iz našeg mesta je to pomoglo“. I još mi kaže da se za to se babe tamo otimaju da to skinu sa glave - prepričava neobičan slučaj sa suđenja advokat Zarić, koji se za 21 godinu naslušao svačega u sudnci, ali mu je ova „mađija” ostala u sećanju.

 

Od Jureta ni traga ni glasa

„Ne postoji nikakva potvrda za Milana Jurišića Jureta (41), da li je živ ili mrtav. Nemamo nikakvih informacija. Postoje neke priče iz Španije, ali ništa zvanično do mene nije došlo bismo mogli da iznesemo pravu tvrdnju”, navodi Zarić.

Od 1995. godine branio je u Specijalnom sudu 30 i nešto predmeta. Branio je okrivljene za ubistvo Zorana Đinđića, zemunski klan, Milana Jurišića Jureta, Aleksandra Radulovića, optuženog da je bio član grupe „Pink panter”, koja je 2004. izvršila najveću pljačku u istoriji Japana, kada je sa saučesnicima ukrao u Tokiju nakit vredan 25 miliona evra. Zastupao je Milorada Ulemeka Legiju u žalbenom postupku u slučaju ubistva Zorana Đinđića, pokojnog Iliju Novovića u predmetu Luke Bojovića, a iz grupe „Pauk“ brani Milorada Pelemiša. Bio je i advokat i u slučaju kada je smrtno stradao Milan Jezdović, a branioci su tada tvrdili da je udavljen kesom.

Preživeo sačekušu

„Napadnut sam i ranjen 2011. ispred svog stana. Pucali su na mene i ranili me. Policija je tražila napadača, ali oni nisu pronađeni. Nedavno sam bio priveden jer sam tražio razgovor sa klijentom. Digli su me u pet ujutru iz kreveta i kada sam sa suprugom došao u GMUP, čekao sam skor sat razgovor sa klijentom. Kada sam se pobunio zbog dugog čekanja, oni su pozvali interventu i odveli me u policiju. Moji klijenti su, u međuvremenu, oslobođeni, a protiv mene sada vode prekršajni postupak“, dodaje Zarić.

Seća se i angdote kada su na suđenju „pink panterima” čitali kakva bi ih presuda čekala u Japanu.
- Kada je sudija pročitao da je za takvu pljačku u Japanu zaprećena smrtna kazna ili doživotni prinudni rad, jedan od okrivljenih je ustao i rekao: „Sudija, ja bih izdržao smrtnu kaznu, ali nemojte me, kao Crnogorca, ćerati da radim 40 godina. Bolje da me streljate!” - priseća se Zarić.

Kaže da je i jedan njegov klijent šeretski odgvorio na pitanje o svom imovinskom stanju.

- Kada ga je sudija pitao šta imaju od nepokretne imovine, okrivljeni mu je odgovorio: „Imam nepokretnog oca!” - priča naš sagovornik.

 

 

Sudije i tužioci su uglavnom žene!

Pravosuđe je nekada bilo mnogo, mnogo bolje, pogotovo pre donošenja novog zakona o krivičnom postupku, jer je dao tužiocima prevelika ovlašćenja, pa postoji mogućnost ozbiljnih manipulacija. Postoji prevelika moć u rukama tužioca. I sudijski posao je sada ženski posao, a gde ima žena, ima i većeg straha da presude u teškim delima. I tužilaca ima 90 odsto žena. Pravosuđe je postalo ženska profesija”, ocenjuje Zarić, a na pitanje zbog čega je tako, kaže:

- Verovatno je motiv u plati, a lagodniji je posao da budeš sudija li tužilac nego advokat.

 

(NASTAVIĆE SE)