Obeležen je kao buntovnik jer je tražio da se sudije u Srbiji odrobe! Bio je zagovornik tvrdnje da nam trebaju pametne i stručne sudije kojima će narod verovati i bio aktivan u osnivanju Narodnog pokreta „Otpor“, kao i CeSID-a i Društva sudija Srbije.

- Na dan kada je ubijen Slavko Ćuruvija, 11. aprila 1999, bio sam žrtva atentata. Napadnut sam u podzemnom prolazu u Nušićevoj ulici, u centru Beograda. Na mene je nasrnuo izuzetno korpulentni neznanac i pretukao me, zbog čega sam završio u bolnici. Sećam se da su udarci pljuštali i da sam bio sav u krvi! - kaže popularni Šera, koga kolege i klijenti mahom oslovljavaju po nadimku.

U advokaturu je otišao silom prilika jer je iz sudnice izbačen kao persona non grata!

Prvi osudio Šiptara i Kuma

Prvo suočavanje sa zakonom koje su Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum imali na početku kriminalne “karijere” bilo je upravo u sudnici kod Todorovića.

- Bili su optuženi zbog kidanja zlatnih lančića na ulici, iznude i nekih prevara dok su prodavali televizore. Osudio sam ih na oko godinu dana. Međutim, odmah sam dobio kritike Vrhovnog suda Srbije zbog toga, a presuda je ukinuta - prepričava advokat svoje sudijske dane.

- Isterali su me kao kera! To je bilo u vreme kada je Ministarstvo pravde bilo pod potpunom kontrolom Mire Marković. Neposredno pre toga sam kao sudija gostovao u Engleskoj. U to vreme u Srbiji je plata bila od pet do 10 maraka. Kada me je kolega Englez pitao kolika mi je plata, bilo me je sramota da kažem istinu, pa sam rekao da sudije, navodno, zarađuju oko 100 maraka. On je uzvratio pitanjem: „Je l‘ 100 maraka na sat?”. Po dolasku u Beograd čekalo me je rešenje o suspenziji, koje je poslato svim sudijama u Srbiji kao opomena! - seća se advokat.

Branio je Oliveru Krsmanić (31), prvu ženu u Srbiji koja je osuđena na 40 godina zbog ubistva taksiste Nezira Šišića. Kaže da mu je to bio jedan od najtežiš slučajeva u karijeri. Apelacioni sud je ovu kaznu smanjio na 15 godina, a Todorović je nedavno tražio da Olivera dobije uslovni otpust.

- Olivera je posle očeve smrti, sa svega 16 godina, došla u Beograd da ostvari svoje snove. Međutim, naletela je na grupu narkomana u kojoj je glavnu ulogu imao jedan policajac. Postala je njegova robinja i na kraju odgovarala za ubistvo, iako je veoma sumnjiva uloga koja joj je u tom slučaju pripisana, a ja sam ubeđen da nije kriva. Sudija je u obrazloženju presude naveo da niko nije hteo da procesuira tog policajca. Ona se zaljubila u njega i postala žrtva torture. Znao je da joj ubrizgavao drogu na silu, da joj gasi pikavce po telu, a jednom ju je čak naglavačke izbacio preko prozora na 13. spratu - navodi branilac.

Članovi zemunskog klana držali su ga u decembru 2000. u ilegalnom zatvoru u Šilerovoj ulici jer je kao sudija Okružnog suda u emisije na RTS-u javno tvrdio da je mafija u Srbiji stvorila paralelno pravosuđe i da ima privatne zatvore. Dan posle toga počele su verbalne pretnje, a vrhunac je bila otmica usred Palate pravde! Tadašnji okružni tužilac ga je osumnjičio za širenje lažnih vesti, a policija ga je pozvala kao osumnjičenog na informativni razgovor.

Legija me oslovljava sa "kolega"

Šera navodi da je Milorada Ulemeka Legiju upoznao u Specijalnom sudu dok je branio pripadnike zemunskog klana. - Kada sam ulazio u boks, deo sudnice za optužene koji je odvojen staklom, Legija je uvek ustajao da me pozdravi. Pitao me je uvek za zdravlje: „Kako ste, Šero?”. U šali mi je predložio da se takmičimo kao pisci. Prvo je pitao: „Ko je bolji pisac, vi ili ja?”, a onda dodao: „Još vas nisam dostigao, ali planiram!” Od tada razgovaramo kao kolege. Na mene je ostavio snažan utisak. Još nisam sreo čoveka koji je mentalno jak kao on - priznaje Šera.

- Grupa ćelavih mladića me je pokupila i dala mi mobilni telefon da se javim Spasojeviću, koga su oni zvali „gazda“. Preživeo sam strašno maltretiranje. Vrhunac je bio kada su me naterali da preplivam prazan bazen! Morao sam da pristanem na to i tako demantujem svoje tvrdnje - nerado se priseća naš sagovronik.

Todorović se odavno afirmisao kao pisac. Objavio je knjigu o Titu „Hohštapler“, roman o generalu Draži „Sudija smrti”, a nedavno i knjigu o burnoj i bogatoj istoriji Srbije „Zaboravljeni srpski vladari”. Za „Alo!” otkriva da je trenutno u pregovorima sa engelskom izdavačkom kućom da nastavi ovu priču i otkrije sve o podzemlju i političarima iz novog vremena.