- Danas, na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića, osećam samo žaljenje. Zoran je tada krenuo u rešavanje niza teških nacionalnih pitanja, i to vrlo radikalnim metodama, što je bio trn u oku za mnoge njegove protivnike, koji su ga na kraju i ubili. Jedan sam od retkih ljudi u Zoranovoj vladi koji je bio potpuno bezbednosno edukovan i, kao takav, bio sam smetnja mnogima, zato sam i odstranjen iz Vlade Srbije. Sugerisao sam mu i upozoravao ga da kreće oštar talas pobune protiv njega... Mene su odstranili da bi ubili Zorana - kaže Perišić.

Prema njegovim rečima, pre ubistva Zorana Đinđića odigrala se „čudesna igra sudbine”.

- Ja sam iz Vlade izašao 14. marta 2001. godine, a Zoran je ubijen 12. marta 2003. godine, a sahranjen 15. marta - navodi on.

Danas se navršava tačno 14 godina otkako je dr Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer Srbije i lider Demokratske stranke, ubijen. Na njega je iz snajpera pucao Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju, u Admirala Geprata 14. Dr Đinđić je tada u Vladu došao zbog sastanka sa članovima Saveta za borbu protiv korupcije, u 13 časova, a kasnije, u 15.30, trebalo je da razgovara sa tadašnjom ministarkom spoljnih poslova Švedske Anom Lind. Premijer je posle pucnja odvezen u Urgentni centar KCS bez pulsa, pritiska i svesti.

Prostrelne rane grudnog koša i trbuha bile su smrtonosne i nisu pomogle hitna reanimacija i teška operacija. Preminuo je u 13.30, nekoliko sati kasnije proglašeno je vanredno stanje u Srbiji, a tokom policijske akcije „Sablja“ uhapšeno je 11.665 ljudi.

O Zoranu

Dr Zoran Đinđić rođen je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnovne studije završio je za tri i po godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, sa temom „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva”. Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka, Jirgen Habermas. Sa još 12 intelektualaca je 1989. godine učestvovao u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru. Dobitnik je ugledne nemačke nagrade „Bambi” za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije „Polak” za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Autor je mnogih naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac više filozofskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom. Sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U pogrebnoj povorci koja se kretala ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.

 

Čeda: Zbog Zoranove žrtve moramo i dalje stajati na nogama!

Čedomir Jovanović, lider LDP-a i tadašnji vrlo blizak saradnik dr Zorana Đinđića, govori za „Alo!” šta za njega predstavlja 12. mart 2017. godine.

- Dvanaesti mart i Zoran Đinđić naš su trajni putokaz i kristalno ogledalo. Dvanaesti mart je za svakoga od nas, za čitavu zemlju, dan u kojem tako puno razmišljamo o svemu onome što smo izgubili, ali, isto tako, 12. mart i Zoranova žrtva simbolizuju ono na šta imamo pravo i ono za šta se moramo boriti dok stojimo na nogama - kaže Jovanović i dodaje da je danas Srbija drugačija zemlja.

- Taoci smo glupih podela, vreme trošimo na besmislene ratove, još kao društvo nemamo one sposobnosti i osobine koje su bile karakteristične za Zorana. On je uvek išao napred, događajima u susret, donosio je odluke hrabro, nije oklevao, kada je grešio, to je iskreno priznavao i bio je spreman da to otvoreno kaže svakome, ali prvo sebi. Uvek je želeo nešto novo, bio je beskrajno radoznao i apsolutno usredsređen i posvećen do poslednjeg atoma svoje energije i poslednjeg sekunda svog života velikom idealu moderne i evropske Srbije - priča naš sagovornik.

Čedomir Jovanović poručuje da „nikada nećemo odustati od rasvetljavanja političke pozadine ubistva Zorana Đinđića”.

- Zoranove ubice su u zatvoru, ali mi smo pritisnuti tim pitanjem, koje još traži odgovor - šta je pozadina tog zločina, koje su snage i koji interesi, zapravo, otvorili mogućnost da Zorana izgubimo u atentatu toga dana? Bez obzira na cenu naše politike, mi moramo nastaviti onim putem kojim smo išli do sada. To nije hir LDP-a, već bitka života, od kojeg nema smisla bežati - naveo je Jovanović.

Lečić: Izgubljeno vreme!

Branislav Lečić, član DS-a i ministar kulture u vladi Zorana Đinđića, kaže za „Alo!” da je svaka godišnjica Zoranove smrti podsećanje na izgubljeno vreme i na neurađeni posao. - Sve ono što je propušteno trebalo bi da se uradi. Iskustvo koje smo prošli je „pretpolitičko doba”. Najzad da uspostavimo ozbiljne institucije i da se za njih borimo. Da uspostavimo demokratiju sa oštrom i ozbiljnom podelom vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu, i da sve reforme koje nisu obavljene do kraja moraju da se urade u narednih pet godina. Plašim se za biološki opstanak Srbije ukoliko ne uradimo taj posao - navodi Lečić.

 

Tako je govorio Đinđić

n Pogledajte u budućnost, tamo ćemo se sastati. Jer imam nameru da još živim u budućnosti.

n U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva.

n Ako moraš da progutaš žabu, nemoj da je mnogo gledaš, već je progutaj, a ako moraš da progutaš nekoliko žaba, progutaj prvo najveću.

n Da naši ljudi ne bi odlazili u svet, potrebno je da svet dovedemo u zemlju.

n Da smo, svako u svom okruženju, ispravljali ono što je pogrešno i pogrešne ljude zaustavljali na njihovom putu, da smo ih sprečavali da čine loše stvari, ne bi se te loše stvari dešavale.

n Jedno ljudsko biće, jedan od 40.000 spermatozoida, koji je uspeo, a 39.999 nije uspelo. Svako ko se rodio, on je već pobednik.

n Naš najveći kapital je u nama samima i našoj zemlji. Ne treba nama MMF da bismo mi svoju pamet koristili. Ali ako je ne koristimo, ne može nam pomoći ni MMF. Imamo prednost što smo genetski skloni snalaženju, razmišljanju i brzini.

n Kosovo je rana kroz koju može da nam iscuri i poslednja kap krvi i mi ranu moramo da zatvorimo.

n Ako će naš međunarodni ugled da se zasniva na tome da prećutkujemo naše nacionalne interese, onda nam taj ugled i ne treba mnogo. Vreme je da svet vidi ko smo mi.

n Naš cilj je Evropa i mi našu zemlju vidimo da 2004. bude zvanični kandidat za EU, da 2010. godine bude ravnopravni član EU.

n Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem.